Zovem se Suzana imam 40 godina i već 15 godina živim i radim u Beču Ovaj grad mi je dao sigurnost mir i pristojan život ali ono što nisam našla ovde ni posle svih ovih godina jeste onaj istinski ljudski kontakt ona duboka emocionalna povezanost koju nijedan pasoš ni status ne mogu zameniti
Možda će neko reći kasno je u tvojim godinama da tražiš ljubav Ali ja ne verujem u kasno Verujem u prave trenutke i verujem da svaki čovek ima svoju priču svoje vreme i svog čoveka ako je spreman da čeka i da se ne zadovoljava polovičnim stvarima
U Srbiji sam ostavila porodicu mladost sećanja detinjstvo i puno rana koje su me oblikovale Ipak nikada nisam zaboravila odakle sam niti ko sam Iz siromaštva sam krenula iz borbe za svakodnevicu i kroz sve te godine naučila sam da budem samostalna jaka da ne tražim mnogo ali da dajem sve kada volim
U Beču radim kao medicinska sestra već dugi niz godina Moj posao je human i težak ali volim ga jer daje smisao mom svakom danu Ali kada se kući vratim sa posla kada skinem uniformu i ostanem sama tada postanem samo žena Jedna obična žena kojoj fali da je neko zagrli pita kako si bio ti dan i da zna da nije sama na ovom svetu
Nikada se nisam udavala i ne kajem se zbog toga jer nisam želela brak samo zbog papira ili pritiska okoline Čekala sam nekoga ko će me pogledati kao ženu a ne kao rešenje ili kombinaciju za papire status ili korist
Nisam savršena žena Imam bore smejalice imam dane kada ćutim i samo gledam u plafon imam svoje slabosti ali imam i veliko srce nežnost i spremnost da nekome budem i prijatelj i oslonac i žena i rame za osloniti se
Pokušavala sam ovde da upoznam nekoga preko društvenih mreža preko prijatelja preko sudbine ali ljudi danas beže od vezivanja od odgovornosti Svi bi da probaju ali niko ne bi da ostane Kada kažeš da tražiš mir svi misle da si dosadna Kada kažeš da želiš porodicu misle da juriš vreme A ja samo želim da budem nečija
Imam stan stabilan posao auto sve što je potrebno za normalan život ali sve to ne vredi mnogo ako uveče legneš sam ako nemaš kome da kažeš volim te ako ti se niko ne javi kad kasniš kući
Imam prijatelje ali prijateljstvo nije isto što i ljubav Ljubav je kad se pogledi prepoznaju kad ne moraš da objašnjavaš sve kad ćutanje nije neprijatno već tiho razumevanje kad znaš da imaš gde da se vratiš čak i kad padneš
Tražim čoveka koji zna šta želi koji se ne boji da voli koji zna da razgovara a ne da ćuti kad stvari postanu ozbiljne Ne tražim savršenog tražim iskrenog Treba mi neko s kim mogu da budem ono što jesam i kad sam vesela i kad sam umorna i kad mi nije dan
Volim prirodu duge šetnje vikende bez plana kaficu uz razgovor filmove uz ćebe tišinu koja ne pritiska nego leči Volim iskrenost smeh dodire koji govore više od hiljadu reči i muškarce koji ne glume već žive ljubav
Ako si čovek koji zna koliko vredi poštovanje ako ne tražiš avanturu već vezu ako želiš mir a ne haos javi se Ne moraš da budeš bogat ni savršen Samo budi prisutan budi stvaran i budi svoj
Ne tražim ideal već partnera Ne tražim bajku već realnost u kojoj ćemo zajedno da pišemo svoje poglavlje Ne tražim nekog da me spasi jer nisam izgubljena već nekog s kim mogu da podelim ono što sam gradila sve ove godine
Imam još mnogo ljubavi u sebi koju nisam imala kome da dam Imam večere koje sam skuvala samo za sebe a želela da ih podelim Imam snove koji čekaju da ih neko razume a ne da im se smeje
Ako ovo čitaš i ako si došao do ovde možda se prepoznaješ Možda ti je isto dosta igara maski i praznih reči Možda znaš koliko vredi jedno iskreno dobro jutro i jedno hvala što si tu
Pišem ovo jer verujem da još uvek ima muškaraca koji umeju da vole Ne tražim ništa što i sama ne dajem Ne nudim ništa osim iskrene duše srca koje ume da voli i žene koja zna šta hoće
U Beču sam ali koreni su mi u Srbiji Otvorena sam i za poznanstvo na daljinu ako postoji spremnost za iskren susret Ljubav ne zna za granice ako je čista i prava
Zovem se Suzana imam 40 godina i još uvek čekam nekog kome će moje godine moje bore moje reči i moje srce biti vredni pažnje Ako si ti taj piši Ne obećavam savršenstvo ali obećavam iskrenost
I sad kad me neko pita zašto pišem ovako javno zašto izlazim pred ceo svet sa svojim emocijama odgovor je jednostavan Zato što više ne verujem u slučajnosti jer mi je život pokazao da nekada moraš biti hrabar i reći šta želiš jer ljudi koji ćute često ostanu neshvaćeni neprimećeni i zaboravljeni
Nekada sam mislila da žena mora da čeka da bude izabrana da ćuti i da se nada ali danas znam da prava snaga nije u čekanju već u spremnosti da se otvoriš i da pružiš priliku životu da ti iznenada pošalje ono što zaslužuješ
Ljudi me često vide kao jaku ženu kao osobu koja sve drži pod kontrolom kao nekoga ko ne zavisi ni od koga i ne traži nikoga A istina je da sam samo naučila da se smejem i kad me boli da idem dalje i kad mi se stoji da ćutim i kad bih vikala
Jer nema ničeg slabog u tome da ti fali neko Nema ničeg sramnog u tome da priznaš da želiš ljubav nežnost partnerstvo
Možda sam jedina među svojim prijateljicama koja još uvek veruje da postoji čovek koji neće pobjeći kada vidi ranjivost nego će je zagrliti i reći tu sam Možda sam staromodna jer ne tražim samo hemiju već i dušu možda sam čudna jer još pišem pisma u glavi onome koga još nisam srela
Ali ne želim da se menjam jer znam da kada se dve prave duše pronađu onda nema igrica nema laži nema skrivanja samo iskrenost pogledi koji se razumeju i tišina koja nije neprijatna
Znam da nisam jedina koja se u velikom gradu oseća kao stranac Znam da ima muškaraca koji su prošli kroz slično koji su takođe umorni od površnih veza i hladnih ljudi od jurnjave za formom bez suštine
Zato i pišem ovaj oglas da poručim da još postoje žene koje žele trajno koje žele zajedno koje znaju da nije uvek lako ali koje ne beže kada postane teško koje ne traže da im se poklanja svet već da im se pruži ruka i toplo srce
Nekada sedim sama u svom stanu pustim tiho muziku i zamišljam kako bi bilo lepo da nekom skuvam večeru bez posebnog povoda da gledamo film pod istim ćebetom da pre spavanja čujemo jedno drugo a ne samo televizor
Volim mir volim obične stvari koje postaju posebne kada ih deliš sa pravom osobom Volim kad me neko pita kako si i misli stvarno Volim kada mogu da budem svoja bez potrebe da se pretvaram da sam bolja mlađa tiša snažnija
Imam prošlost ali ne nosim je kao teret već kao školu Imam budućnost ali je ne zamišljam sama jer verujem da je život lepši kada ga deliš
Možda neću privući pažnju onih koji traže savršen izgled možda neću biti interesantna onima koji žele avanturu možda neću biti izbor muškarca koji ne zna šta hoće Ali ću sigurno biti sve onome koji traži ženu sa srcem koje zna da voli i dušom koja ume da sačuva
Ako si to ti ako si spreman za ozbiljnu priču ako znaš da ljubav nije bajka već odluka da ostaneš i kad je teško ako ti ne treba žena za pokazivanje već partnerka za deljenje svega što život nosi piši
Možda baš sad u ovom trenutku naša dva sveta mogu da se ukrste Možda baš ti tražiš nekoga kao što sam ja a ja nekoga kao što si ti
Ja sam Suzana imam 40 godina živim u Beču i još verujem u ljubav u vernost u prijateljstvo u oslonac i u sve ono što se danas retko sreće ali se zato beskrajno ceni kada se pronađe
Ne čekaj idealan trenutak jer on ne postoji Piši sada jer možda se baš sad tvoje srce i moje srce prepoznaju među milionima
About The Author
