Zovem se Senada, imam 33 godine i živim već skoro deceniju u Frankfurtu. Potičem iz Bosne, ali me život odveo u Nemačku, gde sam došla trbuhom za kruhom, a ostala zbog potrebe da pronađem sebe. Danas sam samostalna, stabilna žena koja zna šta hoće – i još važnije, šta više nikada neće prihvatiti u svom životu.
Fizički sam žena koja ne prolazi neprimećeno. Imam dužu smeđu kosu, tamne oči, pune usne i prirodan osmeh koji me često izdaje čak i kad ne želim da pokažem emocije. Visoka sam 168 cm, imam obline koje ne krijem, ali i držanje žene koja je prošla kroz mnogo toga i koja je svesna svoje vrednosti. Nosim sebe sa samopouzdanjem, ali ne i arogancijom – jer poniznost je nešto što nikad nisam izgubila.
Bila sam u vezi šest godina sa muškarcem koji me voleo na svoj način – ali to nije bio način koji mi je bio potreban. Bio je dobar, ali hladan. Pristojan, ali nikada prisutan srcem. Bio je muškarac koji je želeo ženu pored sebe da bi izgledalo lepo, ali ne i da bi je razumeo. I tu sam pukla. Počela sam da se osećam kao gost u sopstvenom životu. Kada sam otišla, osećala sam i tugu i olakšanje. Danas mu želim sve najbolje – ali neću više nikada pristati da budem „dobra za pokazivanje“, a ne i za istinsko voljenje.
Zaposlena sam u jednoj nemačkoj firmi kao logistički koordinator. Radim puno, ali uveče sam slobodna – i tada mi fali neko. Ne neko da mi popuni vreme, već neko ko će želeti da gradi nešto sa mnom. Imam sređen život, stan, auto, stabilne prihode. Ne tražim sponzora. Tražim čoveka koji je duhovno zreo, stabilan, i zna šta znači imati partnera.
Kakav muškarac mi treba? Pravi. Normalan. Onaj koji zna kad treba da zagrli, a kad da ćuti. Onaj koji neće da glumi alfa mužjaka, ali će znati da bude stub kad sve drugo pada. Godine? Idealno između 35 i 50, ali važnije mi je ko si nego šta piše u tvojoj ličnoj karti. Možeš biti i mlađi ako si zreo. I stariji, ako nisi zapeo u prošlosti.
Ne interesuju me muškarci koji traže avanturu. Bila sam i u tome. Kratko traje, brzo boli. Tražim nekoga za koga ću želeti da spremim večeru, ali i s kim ću želeti da se probudim. Nekoga ko neće okretati glavu kad plačem, i ko neće okretati leđa kad mi zatreba reč. Ako ne znaš da razgovaraš – nismo jedno za drugo. Ako se bojiš žena koje znaju šta hoće – slobodno preskoči.
Decu nemam. Volela bih jednog dana, ali ne po svaku cenu. Prvo želim čoveka koji će biti otac pre nego postane tata. Ako već imaš decu – nije prepreka, ako znaš da razdvojiš svoju prošlost i ono što želiš da gradiš sa mnom.
Volim život. Volim duge šetnje, vožnju bicikla, more i mirise domaće kuhinje. Volim da pevam u kolima dok vozim, i da zaspim zagrljena. Volim da slušam, ali i da budem saslušana. Ako misliš da možemo zajedno graditi nešto što ima smisla, nešto što nije samo dopisivanje – onda se javi.
Ne tražim savršenstvo. Tražim prisutnost. Poštovanje. Ljubav koja nije isfolirana. Neko ko neće otići čim naiđu problemi. Jer svi ih imamo. Razlika je u tome kako se nosimo s njima. Želim da budemo tim. Da imamo naše šale, naše rituale, naše razloge zbog kojih ostajemo – čak i kad je teško.
Ako si pažljiv, emotivan, stabilan i znaš da voliš bez igrica – onda verujem da je ovo oglas pisan možda baš za tebe. Možda nije slučajno što ga čitaš. Možda smo oboje već umorni od površnih priča i došlo je vreme za nešto što traje.
Neću ti pisati bajke. Ja sam stvarna žena sa stvarnim ranama. Ali i sa stvarnom spremnošću da zavolim nekog celim bićem. Ako znaš šta to znači – biću ovde, čekam da se javiš.
Zapravo, najteži deo ovog puta bio je naučiti da volim sebe. Pre mnogo godina, kao devojka koja je tek stigla u Nemačku, bila sam nesigurna, tiha, povučena i uplašena. Plašila sam se odbijanja, osuđivanja, toga da nisam “dovoljna”. I svaki muškarac koji je pokazao interesovanje, a imao malo više samopouzdanja, delovao mi je kao sigurnost. Zato sam pravila pogrešne izbore. Bila sam sa onima koji su voleli kontrolu više nego mene. Koji su me želeli u svojoj blizini, ali ne kao ravnopravnu – već kao produžetak sopstvene slike o sebi.
Trebao mi je lom, da bih shvatila da ja nisam ukras nečijeg života. Ja sam glavni lik svog. I sad kada stojim čvrsto na nogama, kad znam šta želim i koliko vredim – ne tražim više spasitelja. Tražim partnera. Nećeš me “popraviti”, jer nisam pokvarena. Nećeš me “dovršiti”, jer sam celovita. Ali ako me razumeš – možemo biti cela priča zajedno.
Možda si muškarac koji je, poput mene, prošao kroz razočaranja. Možda si voleo, ali nisi bio uzvraćen. Možda si mislio da si našao “onu pravu”, ali si shvatio da si samo ti ulagao. Možda su te prethodne veze naučile da ceniš tišinu, mir, dodir ruke više od bilo kakve galame. Ako je tako, već imamo mnogo toga zajedničkog.
Ne želim raskošne večere. Ne zanimaju me luksuzni pokloni. Znaš šta mi je luksuz? Kada me neko pažljivo sasluša. Kada mi napiše poruku “Jesi li dobro?” bez nekog razloga. Kada me pita kako mi je prošao dan, i kada mu je stalo do odgovora. Kada umesto buketa, donese moju omiljenu čokoladu, jer zna da sam imala težak dan. Ako znaš male gestove koji govore mnogo – već si pola puta kod mene.
U Frankfurtu sam pronašla dom, ali još nisam pronašla ono najvažnije – osobu sa kojom bih taj dom delila. Sama tišina u stanu zna da zaboli. Ima dana kada me ništa ne boli spolja, ali sve boli iznutra. Zato ovaj oglas nije samo želja – već i potreba. Ne da popunim prazninu, nego da sa nekim stvorim nešto što više nikada neće biti prazno.
Znam da mnogi muškarci traže mlađe, tiše, one koje još ne znaju šta žele. Ja to nisam. I neću se pretvarati. Ja sam žena koja se probudila. Koja neće ćutati ako joj nešto smeta, ali ni prećutati ako je nešto lepo. Znam da kažem “oprosti” kad pogrešim, i da priznam kad mi je stalo. Ako tražiš igru – idi dalje. Ako želiš istinu – ja sam ovde.
Zamislila sam da nekada, jednog dana, budemo nas dvoje u kuhinji, pravimo večeru zajedno. Ti se smeješ, ja ti kradem viljušku iz ruke. Nema telefona, nema brzine. Samo mi, mir i muzika u pozadini. Zamislila sam i kako gledamo film, ja ti zaspim na ramenu, a ti me ne budiš jer znaš da sam umorna. Možda sam sanjar, ali ako i ti to zamišljaš – znači da nismo sami.
Ne moraš biti savršen. Greške su deo života. I ja sam ih pravila. Ali važno je da ih ne ponavljamo. Ako si otvoren, emotivan, nežan kada treba i snažan kada treba – i ako veruješ u partnerstvo – piši mi. Bićeš saslušan, shvaćen i voljen onako kako svako zaslužuje.
Zajedno možemo da stvaramo male rituale – kafu subotom ujutru, šetnje nedeljom, zajedničke odluke koje se ne donose naprečac, već kroz razgovor. Možemo da naučimo jedno drugo stvarima koje do sada nismo poznavali. Ja ću ti pokazati svoju Bosnu, ti meni svoje snove. Možemo da rastemo zajedno, bez da iko mora da se smanjuje.
Nemam ambiciju da menjam muškarca. Želim da ga volim. Takvog kakav jeste. Ako se poklope energije, pogledi na svet i ritmovi duša – to je više nego dovoljno da krene nešto veliko.
Ako si i ti umoran od površnog sveta, ako želiš da gledaš nekoga u oči, a ne kroz filtere – znaš šta ti je činiti. Ne moraš biti pesnik, ali ako umeš da napišeš poruku iz duše – ja ću je pročitati srcem.
Ovo je moj iskren poziv. Ako ti je srce zadrhtalo dok si čitao – možda je već prepoznalo nešto. I možda je vreme da se javiš. Jer pravi trenuci ne čekaju. Oni se prave
UKOLIKO ŽELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
