Zovem se Zorka. Imam 31 godinu i živim na selu u jednom mirnom, zelenom kraju gde se dani računaju po izlascima i zalascima sunca, a ne po rokovima i gužvama. Odrasla sam ovde, među prirodom, stokom i zemljom koja hrani, i nikad nisam poželela da odem u grad. U ovom svetu, sve je jednostavno – zna se kad se seje, kad se žanje, kad se radi, i kad se odmara. Ali jedino što u ovoj tišini nedostaje, to je neko da mi srce zaigra kad ga vidim, neko kome bih uveče spremala večeru, i s kim bih podelila čašu vina ispod trešnje u dvorištu.
Do sada nisam imala sreće u ljubavi. Ne zato što nisam želela, nego zato što nisam htela da se zadovoljim prolaznim. Mnogi su dolazili i odlazili. Neki su hteli samo zabavu, neki nisu mogli da zamisle život bez asfalta i noćnih izlazaka, a neki su se bojali jednostavnog života. Ja nisam komplikovana žena. Nisam zahtevna. Znam da budem nežna, pažljiva, i ako se zaljubim, verna sam do kraja. Ali isto tako znam da prepoznam kad neko nije iskren i da se ne zadržavam tamo gde ljubavi nema.
Ujutro ustajem rano, nahranim kokoške i krave, posadim nešto u bašti, skuvam sebi kafu i često pomislim kako bi bilo lepo da se ta kafa deli s nekim. Volim da kuvam, da pečem hleb i da pravim pite koje mirišu na detinjstvo. Imam i dva psa, verne čuvare, ali oni nisu zamena za zagrljaj i razgovor pred spavanje. Vikendom volim da odem do pijace, da proćaskam sa komšijama, a ponekad, kad imam vremena, pročitam i neku knjigu ili pogledam dobru seriju.
Znam da negde postoji muškarac kome ne treba šoping centar i buka grada da bi bio srećan. Neko ko zna da ceni tišinu jutra, zvuk kiše na krovu i ukus domaće hrane. Neko ko zna da voli iskreno, ko je spreman za zajednički život i ne boji se odgovornosti. Neko kome nije teško da uzme motiku ako treba, ili da mi pridrži ruku kad se umorim. Tražim čoveka dobrog srca, ne moraš imati imanje ni bogatstvo – meni je bogatstvo kad imaš dušu, kad si vredan, pošten i kad umeš da razgovaraš.
Imam svojih mana, kao i svako. Ponekad sam tvrdoglava, ponekad sve hoću sama, ali učim se tome da pustim nekog da mi pomogne. Volim da se smejem, volim muziku, volim i da zaplešem ponekad kad me niko ne gleda. Nisam od onih žena koje će ti stalno zvocati, ali ću ti reći kad mi nešto smeta. Verujem u dogovor, u razumevanje, i u to da pravi brak nije savršen – ali jeste iskren.
Ako si ozbiljan, ako ti je dosta praznih priča i ako zamišljaš život s jednom ženom uz koju ćeš stariti, javi mi se. Možemo prvo da razmenimo par rečenica, da vidimo da li se razumevamo. Ako jesi iz grada, a u duši si seljak, ne brini – naučiću te sve što treba, samo ako želiš. Ako si iz sela, još bolje, znaćeš koliko vrede ruke koje rade.
Ne tražim viteza ni bajku. Samo čoveka koji hoće da voli i bude voljen. Zorka, 31 godina, čeka iskrenog muškarca da joj se javi i možda, ko zna, otvori srce i vrata svog doma baš tebi.
About The Author
Javi se 063/234-049 Nebojsa