Kada je Svetlana sa 45 godina upoznala muškarca koji je bio čak 25 godina mlađi od nje, nije ni pomislila da će njihova veza potrajati čitavu deceniju. Danas, sa 60 godina, na taj period gleda sa pomešanim osećanjima. Iako je ljubav odavno završena, uspomene su ostale.
Upoznali su se na izložbi na kojoj je Svetlana radila. On je tada imao samo 20 godina i bio student. Nakon razgovora joj je otvoreno pokazao da mu se dopada, ali ona njegovu pažnju u početku nije shvatala ozbiljno.
Razlika u godinama bila je ogromna. Svetlana je već iza sebe imala brak, odraslu decu i mnogo životnog iskustva, dok je pred njim tek bio početak odraslog života.
Ipak, mladić nije odustajao. Javljao joj se, donosio cveće i pokušavao da je ubedi da godine nisu važne ako između dvoje ljudi postoji iskrena emocija. Svetlana je dugo pokušavala da ignoriše osećanja, ali je na kraju odlučila da pruži šansu toj vezi.
Njihova ljubav u početku je bila tajna. Svetlana je strahovala od reakcije porodice i prijatelja, posebno svog sina, koji je čak bio stariji od njenog partnera.
Kada je konačno odlučila da više ne krije vezu, reakcije nisu bile nimalo lake. Sin joj je otvoreno rekao da smatra da je napravila grešku, dok su se neki prijatelji udaljili. Bilo je i komentara iza njenih leđa.
Ipak, Svetlana nije odustajala. Verovala je da ima pravo na sreću i da njihov odnos ne treba procenjivati samo na osnovu razlike u godinama.
Godine su prolazile. Zajedno su živeli, uređivali vikendicu, brinuli o psu i gradili svakodnevni život. On je završio fakultet i počeo da radi, dok je Svetlana dodatno zarađivala kao prevodilac. Nije joj smetalo što u početku nije mnogo zarađivao. Verovala je da su međusobna podrška i poverenje važniji od novca.
Ali nakon nekoliko godina počela je da primećuje promene.
Partner je sve duže ostajao na poslu, češće izlazio i sve manje pokazivao bliskost. Svetlana je pokušavala da veruje da je samo umoran, ali je osećala da se među njima nešto promenilo.
U međuvremenu je napunila 55 godina. Sve više je razmišljala o starenju i promenama koje dolaze sa godinama. Njeno samopouzdanje je oslabilo, a počela je da se pita da li je partner više ne vidi istim očima.
Jednog dana skupila je hrabrost i direktno ga pitala da li je još voli.
Njegov odgovor joj je teško pao. Rekao joj je da više nije siguran šta oseća i da se njihov život promenio. Smatrao je da su se vremenom udaljili i da ne želi budućnost u kojoj bi morao da preuzme ulogu negovatelja.
Svetlana je bila povređena. Podsetila ga je na godine tokom kojih ga je podržavala, ali je shvatila da prošlost ne može naterati nekoga da ostane u vezi.
Mesec dana kasnije partner se pojavio sa koferom. Rekao joj je da želi drugačiji život i da više ne vidi budućnost za njih dvoje.
Otišao je bez velikih zahteva. Stan i pas ostali su Svetlani, kao i sve uspomene koje su zajedno stvarali.
Danas, sa 60 godina, ona kaže da se ne kaje što je volela. Najviše je boli način na koji se sve završilo i činjenica da nije ranije prihvatila da se njihovi putevi razilaze.
Njena priča ostaje podsetnik da ljubav može biti iskrena čak i kada ne traje zauvek. Neke veze završe, ali ono što smo tokom njih osećali ostaje deo našeg života.
IZVOR:STIL.KURIR.RS
About the Author
