Zovem se Ajsela. Imam 40 godina. Rođena sam u jednom manjem mestu u Bosni, ali već godinama živim u okolini Tuzle. Moj život nije bio loš, ali nije bio ni bajka.
Možda zato i ne tražim više bajku. Dovoljno sam odrasla da znam da prave stvari ne dolaze sa fanfarama, već tiho – kad ih najmanje očekuješ.
Nikad se nisam udavala. Ne zato što nisam imala priliku, već zato što nisam mogla da prevarim sebe.
Ne mogu da se pretvaram da je neko „onaj pravi“ ako to ne osećam duboko u sebi.
U životu sam bila i zaljubljena i razočarana, i nadana i povređena. Ali nikad nisam izgubila veru u to da negde postoji neko ko razume šta znači biti SAM, ali ne želeti da ostaneš takav zauvek.
Danas sam zrela, stabilna, mirna žena. Radim kao knjigovođa, imam svoj mali stan, skroman, ali uredan. Život sam gradila sama – bez oslonca, bez zaleđa, ali s verom u sebe.
Sad, s 40 godina, osećam da sam spremna da pružim nekome ono najvrednije što imam – srce. I vreme. I iskrenost.
Ne tražim savršenog muškarca. Ne tražim mladolikog gospodina sa novčanikom.
Tražim običnog, ali iskrenog čoveka.
Muškarca koji zna da priča, ali i da ćuti kad treba. Koji se ne boji bliskosti, ni emocija. Nekoga s kim mogu da podelim tišinu bez nelagode, i radost bez potrebe da se pravim važna.
Volim jednostavne stvari: miris kafe ujutro, tišinu uveče, zvuk kiše, dobru knjigu, film uz ćebe i ruku koja me zagrli kad ne govorim ništa.
Neću ti glumiti princezu, ali mogu biti tvoja žena, prijatelj, oslonac.
Mogu ti slušati dane kad ti sve ide nizbrdo, mogu ti ćutati kad želiš da ne govoriš, mogu te razumeti bez da tražim da se menjaš.
Ajsela sam. 40 mi je godina. Visoka sam 170, imam tamnu kosu, smeđe oči i nosim svoj život na licu – s blagim borama od osmeha i pokojom ranom iz prošlosti.
Ali ne tražim više da neko leči moje rane. Tražim da zajedno stvaramo nešto novo.
Ako si čovek između 42 i 55 godina, slobodan si, razveden ili si ostao sam kao i ja – možda si baš ti ono što mi treba.
Ako znaš vrednost običnog dana provedenog u dvoje, ako si još uvek čovek koji veruje u to da ljubav može da dođe kad joj se najmanje nadamo – javi se.
Neću ti obećati bajku.
Ali ti mogu obećati mir. Razumevanje. Poštovanje. I ruku koju nećeš morati da tražiš – već će biti tu.
Zovem se Ajsela. I nisam zaboravila da volim. Samo čekam da to podelim s pravim čovekom.
About The Author
