Možda su nas godine naterale da budemo oprezniji, možda nas je prošlost naučila da ne sanjamo previše. Ali ja, Jelena, imam 32 godine i još uvek verujem. U nežnost. U iskrenost. U to da dvoje ljudi mogu da se pronađu, čak i kad nisu u dvadesetima.
Rođena sam i živim u Novom Sadu, gradu koji je uvek imao dušu. Godinama sam radila u kulturnom centru – među knjigama, filmovima, koncertima. Umem da prepoznam lepotu u sitnicama, u detaljima. Verujem da je ljubav upravo to – pažnja, prisustvo, želja da se razume.
Bila sam udata, i taj brak me je naučio mnogo čemu. Najviše tome da ljubav ne može opstati ako se ne neguje. Danas, kad pogledam unazad, ne osećam gorčinu. Osećam zahvalnost što sam preživela, što sam se podigla i nastavila. Ali osećam i tišinu. I prazninu koju niko ne popunjava.
Možda si i ti u toj fazi života kad sve izgleda mirno spolja, ali unutra znaš da ti nedostaje to „nešto“. Pogled pun razumevanja. Glas koji te smiri. Dlan koji zna kad da te dodirne.
Volim prirodu, mirna putovanja, vikende u planinama. Ne tražim nekog da me vodi, već nekog s kim bih mogla da idem rame uz rame. Da ćutimo zajedno kad nema reči, da se smejemo kad naiđe glupost, da se držimo kad vetrovi duvaju jače.
Ako si čovek koji zna šta znači zrelost – ne kao teret, već kao dar – možda si baš ti onaj koga tražim. Ako si slobodan, emotivno dostupan, između 50 i 65 godina, i spreman da daš i primiš nežnost, volela bih da mi napišeš.
Ne obećavam savršenstvo. Obećavam iskrenost, lojalnost, toplinu i želju da izgradimo nešto što traje. Ako si i ti umoran od igara i površnosti, ako želiš dom u dvoje, možda možemo početi od jedne poruke.
Jer u svakom od nas još uvek živi nada. I verujem da nas život spaja baš onda kad mislimo da je kasno. A zapravo – tek tada je pravo vreme.
JAVITE JOJ SE NA PROFIL ISPOD
About The Author
