Zdravo. Moje ime je Milica, imam 39 godina i dolazim iz Niša. Možda zvuči kao kliše, ali iskreno – nisam ovde jer mi je dosadno, već zato što sam odlučila da pružim sebi drugu šansu. Šansu da volim, da budem voljena, i da pronađem čoveka koji neće biti samo prolaznik, već neko ko dolazi da ostane.
Po struci sam farmaceutski tehničar. Volim svoj posao jer u njemu ima brige za druge, ali i reda, odgovornosti i pažnje prema detaljima. Ipak, iako se svakog dana trudim da budem tu za druge, duboko u sebi nosim tišinu koju već neko vreme niko ne zna da razume. I zato sam ovde – da možda pronađem nekoga ko će u toj tišini želeti da ostane sa mnom.
Ljubav mi nije strana. Volela sam, bila voljena, ali sam i bila povređena. Nisam ogorčena, nisam izgubila veru u dobre ljude. Samo sam postala opreznija, zrelija. Danas ne tražim bajku. Ne tražim uzbuđenja koja traju dva dana, niti lažne osmehe. Tražim stvarnog čoveka. Onog koji zna da je ljubav više od reči. Onog koji je spreman da gradi, da se trudi, da bude prisutan.
U muškarcu tražim partnera. Ne spasitelja, ne sponzora, ne nekog ko će me “popraviti”. Niti ja to želim da radim s tobom. Želim da zajedno budemo dvoje celovitih ljudi, koji se poštuju, slušaju, grle i u teškim danima. Neko s kim mogu da budem svoja – i kad sam jaka i kad sam krhka.
Volim mirne večeri kod kuće, večere uz vino i duga, iskrena ćaskanja. Volim prirodu, tihe šetnje, putovanja bez mnogo planova. Volela bih da mogu te sitnice podeliti s nekim. Da ujutru dobijem poruku „dobro jutro“ koja nije iz navike, nego iz potrebe. Da me neko pita kako sam, i stvarno želi da čuje odgovor. I da ja mogu isto da uzvratim.
Možda misliš da sam previše osetljiva. I jesam. Ali nije to slabost. Naučila sam da su emocije snaga. Da je lepota u iskrenosti. Da nije sramota reći da ti neko nedostaje. Da je pravo bogatstvo imati s kim da ćutiš bez nelagodnosti.
Ne interesuju me igre. Ako si ovde samo da bi popunio vreme ili svoj ego – zaobiđi me. Ne osuđujem, ali nisam tvoj tip. Ako si, međutim, muškarac između 40 i 50 godina, koji zna šta je gubitak, ali i koliko znači pronaći novu nadu – možda je ovo znak koji si čekao.
Znam da prava ljubav ne pada s neba. Znam da zahteva strpljenje, trud, razumevanje. I spremna sam da sve to dam. Ali i da tražim isto zauzvrat. Jer veza ne sme da bude teret, već oslonac. Mesto gde si siguran. Gde si svoj. Gde znaš da te neko vidi – zaista vidi – i ne odlazi.
Volela bih da voliš jednostavne stvari. Ne moraš da budeš romantičar u klasičnom smislu. Ali da znaš šta znači pažnja. Da primetiš kad sam tiha. Da pitaš bez pritiska. Da se nasmeješ kad sam čangrizava, jer znaš da mi treba zagrljaj. I da znaš da ti ja mogu ponuditi isto. I više.
Fizički izgled mi nije presudan. Bitan si mi ti – tvoj pogled, način na koji pričaš, kako držiš šolju kafe dok razmišljaš. Tvoja doslednost. Tvoj osmeh koji se ne kupuje. Ako imaš decu – nije problem. Ako si prošao kroz brak – još bolje, jer znaš šta znači odgovornost. Samo budi čovek. Normalan, realan, ali sa srcem koje još zna da voli.
Ne znam da li ćemo kliknuti. Ne mogu da ti obećam da će ovo prerasti u nešto veliko. Ali ti obećavam da ću biti iskrena. Da ću dati šansu. I da ću biti tu, ako ti budeš.
Ako ti je ova poruka dotakla srce, javi se. Ne moraš da napišeš roman. Dovoljno je: „Zdravo, Milice.“ Ostalo će život već ispisati, ako mu damo priliku.
Možda si baš ti čovek kome sam odlučila da pružim svoju drugu šansu.
About The Author
