Zovem se Tamara. Imam 45 godina, radim kao bibliotekarka u Zrenjaninu i, da – još uvek verujem u ljubav. Ne onu filmsku, savršenu, već onu stvarnu: kad znaš da nekome pripadaš čak i kad ćutite. Kad znaš da si doma, bez reči.
U životu sam mnogo naučila. Bila sam i srećna i povređena, i idealista i realistkinja. Danas sam žena koja zna šta želi. Želim ljubav koja ne traži objašnjenja. Koja ne zahteva glumu, ni predstavu. Ljubav koja miriše na domaću supu, koja se rađa u malim stvarima: u poruci “Jesi li jela?”, u pogledu, u ruci preko moje na kraju dana.
Volim knjige, naravno. Ali više od toga – volim ljude. Ljude koji ne beže od tišine. Ljude koji umeju da priznaju da su pogrešili. Ljude koji ne traže “devojčicu” da je oblikuju, već ženu da je poštuju.
Tražim partnera. Muškarca koji zna da ljubav ne sme da bude teret, ali ni hobi. Koji zna da prava veza ne guši, nego širi. Koji zna da je lepo biti sam, ali da je još lepše biti zajedno – kad se nađe prava osoba.
Volela bih da volimo u miru, a ne da se borimo za pažnju. Da znamo kad da se zagrlimo, a kad da damo prostor. Da zajedno šetamo, putujemo, pravimo ručak, gledamo serije, ali i da svako ima svoje “ja” u tom “mi”.
Nisam žena koja gleda u telefon dok je sa tobom. Nisam žena koja će ćutati ako nešto nije u redu. I nisam žena koja odustaje lako. Verujem u veze koje se neguju, a ne podrazumevaju. U ljubavi sam i nežna i čvrsta. Volim iz dubine, bez zadrške.
Ako si i ti neko ko više ceni dušu nego telo, pogled nego sliku, tišinu nego galamu, javi se. Možda si ti baš onaj koji zna da ljubav dolazi kad se najmanje forsira – ali najviše zasluži.
Čekam iskrenu reč. Pogled kroz ekran koji ne laže. I priliku da zajedno pišemo naše najlepše poglavlje.
About The Author
