Nikada nisam verovala u ljubavne oglase. Uvek sam mislila da su to priče za usamljene ljude ili one koji se ne usuđuju da pronađu ljubav na klasičan način. Ali eto, baš tu – na sajtu Top Info, moj život se zauvek promenio.
Sve je počelo jedne večeri, kada sam iz čiste radoznalosti kliknula na kategoriju “Ljubavni oglasi”. Među desetinama poruka, jedna me posebno zaintrigirala. Nije bila duga, niti napadna. Pisalo je:
“Usamljeni momak iz Amerike, poreklom sa Balkana, traži ozbilnu i iskrenu devojku za dopisivanje i možda nešto više. Verujem u sudbinu. Ako i ti veruješ – piši.”
Ne znam ni sama zašto, ali nešto me nateralo da mu odgovorim. Kratko, jednostavno:
“Zdravo, zovem se Ana. Možda i ja verujem u sudbinu.”
Tako je počelo.
On se zvao Marko. Rođen u okolini Banja Luke, ali je sa roditeljima otišao u Čikago još kao dete. Bio je inženjer, zaposlen, ozbiljan – ali i jako duhovit, topao i nežan. Naša komunikacija se brzo pretvorila u svakodnevnu naviku. Poruke su zamenile dugi mejlovi, a ubrzo i video pozivi. Znali smo sve jedno o drugome. Moji dani su postajali svetliji, a večeri ispunjenije.
Šest meseci kasnije, Marko me je pozvao da ga posetim. Priznao je da se zaljubio. A ja? Ja sam već mesecima znala da ne postoji niko na ovom svetu koga bih više želela da zagrlim.
Naravno, bilo je straha. Amerika je daleko. Šta ako me ne prepozna? Šta ako u stvarnosti nije isti kao na ekranu? Ali srce je bilo jače od logike.
Kada sam sletela na aerodrom u Čikagu, stajao je tamo – sa buketom cveća i onim istim osmehom koji me osvajao mesecima. Nije bilo neprijatnosti, ni stida. Samo jedno dugo, iskreno, tiho: “Znao sam da ćeš doći.”
Naredne nedelje bile su bajka. Upoznavala sam njegov život, prijatelje, gradove. Vozili smo se do jezera Mičigen, šetali po kaldrmi starog srpskog kvarta, kuvali zajedno. I jedne večeri, na terasi s pogledom na grad, pitao me je:
“Ana, hoćeš li ostati zauvek?”
Udala sam se za njega pre sedam meseci. Danas živimo miran život, planiramo porodicu, i često se prisećamo te poruke koju sam mu poslala sasvim slučajno. Ili možda – sudbinski?
Zato, ako se pitate da li je moguće pronaći ljubav preko interneta, preko sajta, preko oglasa – ja sam dokaz da jeste. Potrebna je iskrenost, strpljenje, i vera da vas prava osoba negde čeka.
Marko me nije samo odveo u Ameriku. On me je odveo u život kakvom sam se nadala, ali nikada nisam smela da sanjam.
About The Author
