Znaš šta je paradoks?
U ovom gradu od dva miliona ljudi, najčešće se osećam sama baš u gomili. I ne, ne tražim nikoga da mi “popuni prazninu” – jer ja nisam polovična. Ceo život sam gradila sebe da bih mogla nekome da pružim ceo svet, ne samo par fragmenata.
Imala sam dve ozbiljne veze. U jednoj sam bila previše „slobodna“, u drugoj previše „osetljiva“. Znaš šta to znači? Da su me želeli dok sam bila „laka za održavanje“. A kad sam pokazala srce, emocije, ranjivost – bilo im je previše.
Od tada sam naučila da ono što mene zanima nije intenzitet početka, već trajanje. Ne interesuju me leptirići u stomaku koji traju tri dana – nego poverenje koje traje godinama.
Volim da slušam muziku dok kuvam, da zaplačem uz dobar film, i da mi neko prođe prstima kroz kosu dok mi tiho kaže „tu sam“. U meni živi romantik koji odbija da umre, uprkos svemu. I da, sanjam brak, porodicu, dvoje dece i psa koji skače po dvorištu. Možda deluje smešno u 21. veku, ali meni to nije slabost – već snaga.
Zato ti pišem. Ne da ti dokažem da sam bolja od drugih – nego da ti dam šansu da vidiš da još postoje žene koje znaju da vole, ali ne pristaju na polovične veze, povremene pozive i polu-odnose.
Ne tražim savršenog. Tražim stvarnog.
Ako umeš da slušaš, ako ne gubiš interesovanje kad nestane “wow efekat”, i ako ti je veza više od statusa na društvenim mrežama – napiši mi.
Možda si ti razlog što sam napisala sve ovo. Možda sam ja razlog što si kliknuo.
A možda… smo oboje čekali baš ovaj trenutak.
UKOLIKO ZELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
