Zovem se Elena. Imam 39 godina i živim u Skoplju, ali dolazim iz jedne manje varoši u unutrašnjosti Makedonije. Po prirodi sam topla, otvorena i empatična osoba, žena koja je prošla mnogo toga i naučila da voli i kada boli. Ne glumim savršenu, ali znam da sam neko ko ume da voli iskreno i ko se ne boji da to pokaže.
Završila sam ekonomiju, radim u jednoj firmi kao administrativna službenica. Moj život je stabilan, imam svoj stan, svoje hobije, svoje rituale. Svakog jutra pijem kafu sa pogledom na grad, volim šetnje po Vodnu, miris tek pečenih kifli iz pekare na uglu i zvuk stare muzike iz radija dok pripremam večeru. Ali ono što mi fali… fali mi ono najbitnije – da imam kome da se nasmejem kad uđem u stan. Fali mi neko ko će da me zagrli kad se sve drugo ruši. Fali mi ljubav.
Nisam usamljena jer nemam društvo. Imam prijatelje, kolege, poznanike. Ali usamljena sam u duši. Nema onog “mog” čoveka s kojim ću sve da delim – od tišine do osmeha. Nema nikog da mi poljubi čelo pred spavanje i da mi kaže: “Tu sam.” A ja bih sve dala da to osetim ponovo.
Visoka sam 168 cm, imam svetlosmeđu kosu, nosim je do ramena, a oči su mi zelene. Volim da nosim haljine, farmerke, jednostavne košulje, u zavisnosti od raspoloženja. Ne volim previše šminke – mislim da prava žena sija iznutra, a ne iz kutije sa puderima. Negujem se, volim da izgledam lepo, ali mi je važnije kako se ponašam prema ljudima. Nikad neću biti žena koja viče, ponižava, laže. Verujem u iskrenost, lojalnost i miran život udvoje.
Imala sam jednu ozbiljnu vezu koja je trajala godinama. Mislila sam da će biti za ceo život. Nažalost, čovek je imao drugačije planove. Prevario me, otišao i ostavio me slomljenu. Nije bilo lako podići se posle toga, ali sada sam jača. I ne tražim osvetu, već novu priliku. Novog čoveka. Novo poglavlje.
Tražim muškarca koji zna šta hoće. Ne treba da budeš savršen – treba da budeš iskren. Volela bih da imaš između 38 i 50 godina, da si emotivno zreo, da znaš da voliš i da ti nije teško da pokažeš emocije. Ne zanimaju me muškarci koji se dopisuju sa deset žena, koji nestaju bez reči, koji obećaju pa zaborave. Zrela sam za nešto stvarno. Za ozbiljno.
Ako voliš šetnje, večere kod kuće, gledanje filmova pod ćebetom, duge razgovore u noći, ako znaš da ceniš ženu koja ti stoji uz rame, onda si možda baš ti ono što tražim. Meni ne treba milioner – treba mi neko ko će da me voli kao da jesam milion. Neko ko će biti moj oslonac, kao što ću i ja biti njegov.
Volim muziku, posebno staru dobru baladu, ali i tihu gitaru. Volim putovanja, more, ali i mirne vikende kod kuće. Ne pušim, ne pijem, i cenim zdrav način života, ali nisam opsesivna. Sve u granicama mere. Volim iskrene razgovore, pažnju, nežnost. Ako znaš da napišeš poruku “mislim na tebe”, već si korak ispred drugih.
Ako imaš decu iz prethodne veze – ne smeta mi, sve dok znaš da ih voliš i da si odgovoran otac. Ako si razveden, slobodan ili nikada nisi bio u braku – sve je to u redu. Ne gledam šta si bio, već šta si sada i šta želiš da budeš.
Ne tražim da se seliš odmah, niti da se zaljubiš na prvi pogled. Samo želim da se upoznamo, da pričamo, da vidimo da li tu može da se rodi nešto iskreno. Volela bih da počnemo od dopisivanja, pa možda susret uz kafu… i ko zna, možda jednog dana dočekamo i jutro zajedno.
Znam da negde postoji čovek koji isto ovo oseća. Ako si to ti, javi mi se. Ne zbog reklame, ne iz radoznalosti – već iz potrebe da dvoje odraslih ljudi konačno nađu ono što su čekali predugo.
📩 Piši mi iskreno, bez foliranja. Samo srce – to mi je dovoljno.
About The Author
