Zovem se Ivana. Imam 41 godinu. I ne, ovo nije još jedan oglas žene koja želi da popuni prazninu. Ovo je iskren poziv nekome ko zna koliko su reči važne, i koliko ćutanje ume da boli.
Možda sam previše puta slušala druge, previše brinula da li su svi oko mene srećni, dok sam zaboravila da se zapitam – a šta ja želim? Ali sad, konačno, gledam sebe u ogledalu i kažem: “Zaslužuješ više. Zaslužuješ ljubav koja vidi, čuje i razume.”
Možda ne izgledam kao da sam sišla s naslovne strane magazina. I ne želim. Moj osmeh ima bore od iskrenog smeha. Moje oči su videle i suze i radost. I sve to je moje bogatstvo, ne mana.
Tražim muškarca koji zna šta znači emocionalna zrelost. Ko ne beži od tišine, već u njoj pronalazi prisnost. Ko ne misli da pokazivanje osećanja znači slabost – već snagu.
Ne zanima me tvoja prošlost – osim ako želiš da je podeliš sa mnom. Zanima me tvoj pogled kad me prvi put ugledaš. Zanima me da li si sposoban da budeš ranjiv, ali i hrabar. Da li znaš šta znači da budeš oslonac, ali i da pustiš drugome da te podrži kad ti zatreba.
Volim duge šetnje Kalemegdanom, crno vino i stare francuske filmove. Volim kad neko ume da sluša, ne samo da čeka red da govori. Ne tražim avanturu – ali ako se pojaviš, možda ćeš biti ona koju neću želeti da završim.
Pišem ti ovo jer verujem da negde sediš i ti – možda razočaran, možda umoran od površnih razgovora, možda već pomalo sumnjičav da ovakve žene uopšte postoje. Postoje. Ja sam jedna od njih.
Ako si muškarac između 38 i 50 godina, emotivno dostupan, duhovit, i ako te ne plaše žene koje znaju šta žele – možda je vreme da mi pišeš.
I možda… više nikad nećemo biti sami.
About The Author
