Zovem se Milijana, živim u jednom mirnom vojvođanskom selu, imam 52 godine i srce koje nikada nije prestalo da sanja o pravoj ljubavi. Iza mene su godine života, brak koji je trajao više iz navike nego iz ljubavi, i deca koja su sad već svoji ljudi. Kuća mi je lepa i velika, ali usamljena.
Nisam jedna od onih žena koje traže avanturu. Ja tražim mirnog čoveka. Neko će reći da su moji zahtevi “staromodni”, ali meni je i dalje važan stisak ruke, reč podrške, zajednička kafa i pogled koji traje. Volim prirodu, šetnje kroz polja, volim da kuvam, čitam knjige, i ponekad zaplačem uz dobar film.
Fizički sam zdrava, krupnije sam građe, ali uredna i negovana. Mnogo dajem, ali nikada nisam imala kome sve to da dam. Žena sam koja zna šta želi – i ne plaši se toga da to kaže.
Tražim muškarca između 50 i 65 godina, možeš biti i razveden ili udovac. Ako si emotivno zreo, strpljiv, nežan i želiš nekoga s kim ćeš podeliti poslednju trećinu života – možda sam baš ja ta.
Ako me pozoveš ili napišeš nekoliko rečenica, neću odmah pitati za slike i broj cipela. Zanimaju me tvoje reči, tvoja duša. Jer godine idu, ali duša ostaje ista. I ne zaboravi – još uvek ima žena koje veruju u ljubav.
About The Author
