Priče mladih žena koje su poverovale u obećanja o luksuznom životu na Bliskom istoku godinama izazivaju pažnju javnosti. Iako mnoge od tih ispovesti nikada nisu zvanično potvrđene, pojedine žene tvrde da su se umesto glamura našle u potpunoj izolaciji, pod strogim pravilima i bez mogućnosti da same odlučuju o svojoj sudbini.
Jedna od takvih ispovesti pripisuje se Beograđanki koja je ispričala da je početkom devedesetih nekoliko godina provela u luksuznoj rezidenciji u Dubaiju. Nakon dramatičnih okolnosti i kraćeg boravka u Turskoj, vratila se u Srbiju, a svoje iskustvo opisala je kao period koji nikada nije uspela da zaboravi.
Prema njenim rečima, prvi dani bili su posebno teški. Iako je boravila u okruženju koje je izgledalo raskošno, osećaj usamljenosti bio je sve jači. Dane je provodila razmišljajući o porodici, prijateljima i životu koji je ostao daleko iza nje.
“Najviše sam maštala o Beogradu. U mislima sam šetala poznatim ulicama i mestima na kojima sam odrasla, a svako buđenje vraćalo me je u stvarnost. Tada bih shvatila koliko sam daleko od kuće”, prisetila se.
Jednog dana, stražar joj je rekao da se pripremi za šetnju. Vodio ju je kroz duge hodnike, skrivene prolaze i velika automatska vrata, sve dok nisu stigli do vrta koji je više podsećao na luksuzni hotelski kompleks nego na privatno imanje.
U središtu vrta nalazio se veliki bazen nepravilnog oblika, okružen palmama, cvećem i veštačkim vodopadima. Na prvi pogled sve je izgledalo kao scena iz turističke razglednice. Pored bazena boravilo je više mladih žena različitih nacionalnosti, koje su, kako tvrdi, delovale mirno, ali su na njihovim licima bili primetni umor i zabrinutost.
Pošto nije imala kupaći kostim, pokazali su joj prostoriju u kojoj su bili ostavljeni potpuno novi komadi garderobe i kozmetika poznatih svetskih brendova. Sve je bilo besprekorno uređeno, ali joj je, kako kaže, ubrzo postalo jasno da spoljašnji sjaj ne može da sakrije osećaj zarobljenosti.
Dok je plivala, prišla joj je devojka iz Holandije koja je već neko vreme boravila u istoj rezidenciji. Kratko joj je poručila da će imati priliku da razgovaraju, ali da mora biti veoma oprezna i da ne privlači pažnju dugim razgovorima sa ostalim devojkama.
Kasnije su se češće viđale na bazenu i u teretani. Upravo tokom tih susreta nova poznanica joj je ispričala da su mnoge devojke došle iz evropskih zemalja, verujući da ih očekuju dobro plaćeni poslovi i lagodan život. Međutim, stvarnost je, prema njenim rečima, za mnoge izgledala sasvim drugačije.
Autorka ispovesti navodi i da su sve devojke prolazile detaljne lekarske preglede odmah po dolasku, kao i redovne kontrole tokom boravka. Tvrdila je da je svaki segment njihovog života bio unapred organizovan i pod nadzorom.
Vremenom je stekla poverenje nekoliko devojaka koje su joj otkrile da su mnoge izgubile nadu da će se uskoro vratiti kući. Iako su kružile priče da će nakon određenog vremena biti slobodne i finansijski obezbeđene, gotovo niko nije znao šta se zaista dešava sa onima koje bi jednog dana jednostavno nestale iz rezidencije.
Jedne večeri dobila je dozvolu da večera u raskošno uređenoj bašti zajedno sa drugim devojkama. Stolovi su bili okruženi fontanama, cvećem i pažljivo uređenim zelenilom, pa je sve ostavljalo utisak luksuznog odmarališta. Ipak, iza takvog ambijenta, kako tvrdi, krila se sasvim drugačija svakodnevica.
Za stolom je upoznala devojku iz Češke, koja joj je rekla da dobro poznaje prostor bivše Jugoslavije jer je tu ranije dolazila na letovanje. Taj razgovor joj je, kako navodi, probudio osećaj da nije potpuno sama i da među ostalim devojkama postoje osobe koje razumeju kroz šta prolazi.
Iako je spolja sve izgledalo besprekorno – od bazena i vrtova do luksuznog nameštaja i raskošnih prostorija – ona tvrdi da je najteži deo bio upravo osećaj da ne može slobodno da odlučuje o sopstvenom životu. Upravo zato kaže da je povratak kući za nju predstavljao novi početak i priliku da ostavi iza sebe period koji opisuje kao najteže godine svog života.
Napomena: Ovaj tekst zasnovan je na javno objavljenoj ispovesti i predstavlja lično svedočenje osobe. Pojedine tvrdnje nisu nezavisno potvrđene.
About the Author
