Iako živimo u 21. veku, širom Evrope i dalje postoje veoma neobične tradicije o kojima se malo govori. Jedna od njih vezuje se za zajednicu u Bugarskoj u kojoj se već generacijama organizuju okupljanja mladih ljudi sa ciljem pronalaska budućih bračnih partnera.
O ovom običaju pisala je novinarka Violeta Rimzević u knjizi „Koliko košta žena?“, u kojoj istražuje različite društvene pojave povezane sa položajem žena i tradicionalnim shvatanjima braka.
Posebnu pažnju privlači priča o sestrama Pepi i Rosi, koje su tada imale 25 i 19 godina.
Žive skromno, a imaju velike snove
Pepa je želela da jednog dana radi u banci, dok je njena mlađa sestra Rosi maštala o tome da zaradi sopstveni novac i bavi se frizerskim ili kozmetičarskim poslom.
Međutim, njihove životne okolnosti nisu im mnogo išle naruku. Obe su veoma rano napustile školovanje i odrastale u sredini u kojoj se od devojaka očekivalo da se prvenstveno pripreme za brak.
Njihova porodica pridavala je veliki značaj tradicionalnom shvatanju časti i ugleda. Roditelji su smatrali da je važno da njihove ćerke pronađu odgovarajuće supružnike, a porodica budućeg mladoženje trebalo je da pokaže da može finansijski da isprati brak.
Upravo zbog toga Pepa i Rosi nisu bile potpuno sigurne kakva ih budućnost čeka.
Tradicija stara generacijama
Sestre potiču iz sela Orizovo u centralnoj Bugarskoj, područja u kojem živi deo zajednice poznate kao Kalajdži.
Reč je o tradicionalnoj zajednici čiji su se pripadnici kroz istoriju bavili izradom i prodajom bakarnog posuđa. Promene na tržištu i konkurencija jeftinijih industrijskih proizvoda vremenom su znatno otežale njihov tradicionalni način života.
Zajednica je zbog toga dugo bila suočena sa ekonomskim problemima, a pojedini stari običaji ostali su veoma važan deo njihovog društvenog života.
Među njima su i velika okupljanja mladih ljudi koja se održavaju nekoliko puta godišnje.
Okupljanje koje je privuklo pažnju javnosti
Na jednom takvom događaju okupljaju se porodice koje razgovaraju o mogućim brakovima svojih sinova i ćerki.
U prošlosti su ovakvi susreti imali mnogo veći značaj nego danas. Porodice su često učestvovale u dogovorima, a finansijska situacija budućeg supružnika bila je jedan od važnih elemenata prilikom sklapanja braka.
Zbog toga su pojedini strani mediji ovaj događaj opisivali kao svojevrsnu „pijacu nevesta“. Ipak, takav naziv je veoma kontroverzan jer pojednostavljuje složenu tradiciju i može stvoriti utisak da se ljudima trguje na isti način kao robom.
Dokumentarni filmovi i novinarske reportaže dodatno su skrenuli pažnju javnosti na ovaj običaj.
Novac kao deo tradicionalnog dogovora
Prema ranijim medijskim izveštajima, porodice su prilikom dogovora o braku razgovarale i o finansijskim obavezama. Iznosi su zavisili od porodice, okolnosti i očekivanja, pa se u različitim izvorima navode različite cifre.
Posebna pažnja pridavala se ugledu porodice i tradicionalnom shvatanju nevinosti pre braka.
Upravo taj deo običaja izazvao je najveće reakcije javnosti, naročito među ljudima koji smatraju da brak treba da bude isključivo rezultat slobodne odluke dvoje odraslih ljudi.
Priča koja je promenila pogled javnosti
Kada su priče o ovoj zajednici dospele u evropske medije, mnogi čitaoci bili su iznenađeni činjenicom da se ovakvi tradicionalni običaji i dalje mogu pronaći u savremenoj Evropi.
Pripadnici zajednice, sa druge strane, objašnjavali su da nije reč o nečemu što je nastalo preko noći, već o običaju koji se prenosio sa generacije na generaciju.
Upravo zbog toga ovaj fenomen izaziva različita tumačenja. Jedni ga posmatraju kao deo kulturne tradicije, dok drugi posebno ističu pitanje slobode izbora mladih žena i njihovog prava da same odlučuju o sopstvenom životu.
Priča o Pepi i Rosi tako nije samo priča o jednom neobičnom običaju. Ona otvara mnogo šire pitanje: koliko tradicija može da utiče na život pojedinca i gde se završava porodično očekivanje, a počinje pravo svakog čoveka da sam izabere svoju budućnost?
About the Author
