Zdravo, moje ime je Ajla. Dolazim iz Tuzle, imam 38 godina i još uvek verujem u one prave ljubavi koje se grade na iskrenosti, strpljenju i malim stvarima koje život čine velikim. Nisam ovde da bih tražila avanturu. Nisam ovde ni zbog igre. Tu sam jer sam spremna da otvorim svoje srce nekome ko to zaslužuje.
Po obrazovanju sam profesorka književnosti. Radim u osnovnoj školi, gde svakodnevno učim djecu koliko su reči moćne. I sama sam uvek bila dete knjiga. Moj svet je satkan od mirisa starih biblioteka, podvučenih rečenica u marginama i noći provedenih uz romana koje ne možeš da ispustiš iz ruku.
Najviše volim istorijske romane – posebno one u kojima se isprepliću velika osećanja i sudbine. Moj omiljeni pisac je Ivo Andrić, jer on zna da napiše tugu na najlepši način. Volim da čitam o ljudima iz prošlosti – o caricama, kraljicama, vojnicima, umetnicima… kako su voleli, kako su patili, kako su se borili. Oduvek me fascinirala Ana Bolen i cela priča o Henriju VIII. Često se uhvatim kako zamišljam kako je bilo voleti u vremenima kad je pismo bilo vrednije od zlata.
Muzika je moj saputnik u svim raspoloženjima. Najviše volim sevdalinke – one prave, stare, koje nose bol i lepotu u svakom stihu. Safet Isović, Himzo Polovina, Amira Medunjanin… To su glasovi uz koje dišem. Ali volim i laganu klavirsku muziku, nešto što prati ritam kiše dok čitam ili dok pripremam večeru.
Volim i filmove, posebno one koji ostavljaju gorak ukus istine. Moj omiljeni glumac je Ralph Fiennes – nešto u njegovim ulogama me uvek pogodi u srce. Film “The English Patient” sam gledala desetak puta. Ne mogu da odolim pričama o ljubavi koja prevazilazi vreme i prostor. Ako i ti voliš duboke, emotivne filmove koji ostaju u mislima danima, mogli bismo zajedno da ih gledamo i raspravljamo o svakom detalju.
U privatnom životu sam mirna, nežna osoba. Nemam dece i nikada nisam bila u braku. Živim sa svojom starijom mamom i dve mačke koje sam spasila sa ulice. Volim domaću atmosferu, cveće na terasi, pitu iz rerne i zvuk stare muzike iz radija. Ne volim površne razgovore ni žurbe. Uživam u šetnjama kraj jezera, čaju uz knjigu, i tišini koja govori više od hiljadu reči.
Ne tražim savršenstvo. Samo tražim nekoga sa kim ću se osećati prirodno. Nekoga ko zna da pita “Kako si zaista?” i ima strpljenja da čuje odgovor. Volela bih da si između 40 i 55 godina, da dolaziš iz Bosne, Srbije, Hrvatske, Crne Gore ili Makedonije. Sve su to naši krajevi, svi mi nosimo istu melanholiju i toplinu u grudima.
Ako si razveden, udovac, ili si jednostavno još uvek u potrazi za svojom osobom – nema veze. Ja ne tražim prošlost, već budućnost. Ako voliš knjige, ako znaš ko je Meša Selimović i možeš da mi napišeš koji ti je citat najlepši – već si poseban. Ako ti nedostaje neko s kim bi mogao da podeliš nedeljno jutro uz kafu i sevdah, neko s kim bi pričao o detinjstvu, planovima, uspomenama – možda se tražimo.
Možda ti treba žena koja te neće osvajati izgledom, već dušom. Žena koja te neće preplaviti porukama, ali će svaka njena reč imati težinu. Koja neće vikati, ali će ti nedostajati čim ućuti. Ja sam ona koja sanja da jednog dana zajedno čitamo u tišini, svako svoju knjigu, ali pod istim ćebetom.
Ako osećaš da ti je srce još uvek živo, da možeš voleti i da si spreman da upoznaš ženu kojoj su emocije svetinja – piši mi. Ne moraš biti pesnik, ne moraš biti bogat, samo budi iskren. Reci mi šta voliš da gledaš, koje pesme te diraju, o čemu maštaš. Reci mi gde bi voleo da otputujemo jednog dana. Ili jednostavno napiši: “Tu sam, Ajla.”
📩 Ako osećaš da je ova priča mogla biti i tvoja – napiši komentar ispod. Možda nas deli samo jedna poruka.
Tvoja Ajla iz Tuzle
About The Author
