Zdravo tebi koji čitaš.
Možda ovo nije najklasičniji način da upoznaš nekoga, ali ponekad životne staze vode na neočekivana mesta… I evo mene ovde, pred tobom, iskrena i otvorena, sa srcem na dlanu, u nadi da ćeš osetiti nešto što će ti probuditi želju da se javiš. Zovem se Stela, imam 38 godina i dolazim iz jednog mirnog mesta, ali duša mi često luta – i još uvek traži onu pravu, toplu ruku u kojoj će da pronađe dom.
Nisam ovde da tražim avanturu, prolazni dodir ili reči koje se gase čim svetlo u sobi utihne. Ne. Ja tražim ono što danas postaje retkost – iskren, čist odnos između muškarca i žene. Bliskost, razumevanje, dodire koji imaju značenje, tišinu u kojoj se osećamo sigurno i smeh koji dolazi iz dubine.
U svojim godinama prošla sam i sreću i razočaranja, i ono lepo i ono teško. Naučila sam da cenim iskrenost, i da je prava povezanost mnogo više od fizičke privlačnosti. Naučila sam da nežnost može da bude lek, da jedan pogled ponekad vredi više od hiljadu reči. Zato, ako si i ti zreo muškarac koji je prošao kroz oluje i naučio da voli sa poštovanjem, možda je ovo naš trenutak.
Radim kao medicinska sestra. Volim svoj posao jer podseća na ono što tražim – brigu, pažnju, dodir koji leči. Dani mi prolaze brzo, ponekad i prebrzo, ali uveče, kad se sve smiri, znam da mi fali jedno – prisustvo. Ne bilo čije. Nego ono koje grije, koje osluškuje, koje zna da ćuti kad treba i koje ume da kaže pravu reč kad srce zatreperi.
U muškarcu ne tražim savršenstvo. Tražim čoveka koji zna ko je. Ko zna da se ne boji pokazati emociju, da ne beži od razgovora, ni od bliskosti. Volela bih da voli prirodu, da zna uživati u tišini, ali i u sitnicama – jutarnjoj kafi, šetnji po kiši, večeri uz knjigu ili film. Ako voliš iskrene razgovore, nežne dodire i pogled koji traje, možda već imamo mnogo zajedničkog.
Fizički izgled mi nije presudan, ali priznajem – volim kad muškarac zrači unutrašnjom sigurnošću. Kada nije potreban višak reči da bi se osetila njegova snaga. Volim kada me neko vidi onako kako jesam, sa svim vrlinama, ali i manama. Jer i ja sam žena sa emocijama, ranjiva, ali hrabra. Žena koja zna da voli.
Imam jednu malu slabost – verujem u sudbinu. Možda pomalo naivno, ali osećam da svako od nas ima svog „nekog“. Neko kome ćeš pripasti, ne zato što moraš, već zato što to želiš celim bićem. Ako veruješ da i dalje postoji ljubav koja se gradi polako, iskreno, sa poštovanjem, onda verovatno delimo isti san.
Nisam zahtevna, ali sam jasna u onome što želim: stabilan, iskren i nežan odnos. Nekoga s kim ću deliti i smeh i suze. Nekoga s kim ću moći biti slaba kad zatreba, ali i jaka kad se borimo zajedno. I želim da se volimo i onda kad život nije lak – jer tada ljubav pokazuje svoju pravu snagu.
Ako si slobodan, između 40 i 50 godina, i ako si spreman za iskreno poznanstvo koje može da preraste u nešto posebno, možda je vreme da se upoznamo. Nemaš šta da izgubiš, a možda nas oboje dobijemo ono za čim tragamo.
Ne tražim princa, ali tražim čoveka. Pravog, običnog, stvarnog. Nekoga ko zna da ljubav ne dolazi preko noći, već se neguje, gradi i čuva. Nekoga ko zna da su ruke najlepše kada grle iskreno, a reči najjače kada dolaze iz srca.
Ako si se prepoznao makar u jednoj rečenici, javi se. Ne moraš odmah reći sve. Samo reci: “Zdravo, Stela. Tu sam.”
I možda baš tada, naše duše započnu priču koju su odavno čekale.
About The Author
