Stjuardesa Nerma (40) iz Francuske traži muškarca koji zna šta želi

Zovem se Nerma, imam 40 godina i živim u Francuskoj, gde radim kao stjuardesa već dugi niz godina. Moj posao mi je omogućio da vidim svet, da osluškujem živote ljudi širom planete, ali nijedno mesto nije mi donelo ono za čim najviše tragam — iskrenu, dvosmernu ljubav. Umorna sam od letova koji se završavaju povratkom u tišinu, od hotelskih soba koje mirišu na parfem, ali nemaju toplotu zagrljaja. Svaki put kada zakopčam uniformu, osećam se moćno, ali kada je skinem, ostaje žena — nežna, iskrena i usamljena.

Ne tražim bajku. Više nemam dvadeset godina i ne verujem u viteza na belom konju, ali verujem da negde postoji muškarac koji zna šta znači imati jednu ženu i ceniti je. Visoka sam 170 cm, crna kosa mi pada na ramena, a oči su mi svetle, često zamišljene. Ljudi mi govore da delujem hladno, ali to je samo štit koji sam naučila da nosim, jer sam se previše puta razočarala u one koji su pričali, ali nisu znali da osećaju. Telo mi je u formi, jer posao to zahteva, ali više od tela, želim da neko vidi moju dušu.

U svetu gde svi samo skroluju, swipe-aju, prelistavaju živote kao katalog, ja tražim nešto stvarno. Ne interesuju me polovične rečenice i površni komplimenti. Ne želim vezu koja traje tri poruke i jedno viđenje. Ja želim odnos. Priču. Zajedničke tišine koje ne bole. Kafu ujutru dok se gledamo u oči i ne moramo ništa da kažemo. Ruku koja zna kada da me zagrli, a kada da ćuti. Tražim muškarca koji ne beži od odgovornosti, koji zna da nežnost nije slabost i da se prava snaga vidi u onome ko ostane, ne u onome ko ode.

Možda si razveden. Možda si slobodan dugo. Možda si imao srce slomljeno više puta, baš kao i ja. Ali ako još uvek umeš da sanjaš i veruješ da dvoje ljudi mogu zajedno da dišu, da ćute i da se razumeju — možda smo ti i ja ono što smo čekali. Ne tražim da me spasavaš. Samo da mi budeš partner. Ne želim da mi rešavaš život, već da mi ga deliš. Ako imaš između 38 i 50 godina, stabilan si, emotivno zreo i spreman da upoznaš ženu koja ne glumi i ne beži — javi mi se.

Ne moraš biti savršen. Samo svoj. Iskren. Otvoren. Ne interesuju me tvoji automobili, kvadrati ili mišići. Želim tvoj pogled kad me vidiš raščupanu ujutru. Želim tvoju pažnju dok ti pričam o putnicima iz aviona, i tvoju ruku kada mi dan bude loš. Želim da me pitaš kako sam, ali da zaista čekaš odgovor. Želim da znaš kada da me pustiš da ćutim, i kada da me zagrliš dok plačem. Želim tebe, ako znaš da ljubav nije Instagram story, već svakodnevni trud.

U poslu sam stroga, organizovana i pouzdana. Privatno sam emotivna, ali ranjiva. Volim da kuvam kad imam vremena, čitam knjige o ljudskoj psihi, i slušam jazz uveče kada pada kiša. Verujem da sve što vredi dolazi polako. Verujem da ćemo se pronaći kad oboje budemo spremni. Možda ovaj oglas jeste samo reči na ekranu, ali iza njih je žena od krvi, mesa i mnogo neizgovorenih emocija.

Ako si pročitao do ovde, to već nešto znači. To znači da te zanima više od slike i dve rečenice. Znači da imaš strpljenja, da želiš da upoznaš. Možda si ti onaj koji neće nestati kad postane ozbiljno. Ko neće okrenuti leđa kad budem ranjiva. Ako si spreman na vezu bez maski, ako želiš partnerku koja te neće procenjivati po platnom listiću, već po načinu na koji gledaš svet — čekam te.

Ne zanimaju me muške igre koje počinju sa “hej” i završavaju sa “nisam još spreman”. Zanimaju me muškarci koji su kroz nešto prošli i nisu izgubili empatiju. Koji razumeju da žena može da bude jaka, ali i da voli da se osloni. Ja sam žena koja zna da prepozna pogled koji ne laže. A takvih je danas sve manje. Previše nas je naučeno da se pravimo hladni, da ne pokazujemo emocije da ne bismo bili povređeni. Ja više ne igram te igre. Možda sam se ranije trudila da budem “kul”, ali sada želim da budem svoja. Ako si tu da se nadmećemo, prođi dalje. Ako si tu da budemo tim, ostani.

Znam da negde postoji muškarac koji će pročitati ove redove i osetiti da mu nešto u grudima zatreperi. Taj osećaj nije slučajan. To je znak. Možda već predugo ćutiš. Možda si se već navikao da budeš sam. Ali negde u tebi, baš kao i u meni, postoji želja za dvoje. Za razgovorima u kasne sate. Za smehom zbog sitnica. Za životom koji se deli, a ne podnosi sam.

Možda ćeš me prepoznati baš zato što ne tražim savršenog. Jer znam da ni ja nisam savršena. Znam da ponekad ćutim kad treba da pričam. Da ponekad previše analiziram, da sam tvrdoglava. Ali isto tako znam da kad volim, volim do kraja. Da sam verna, posvećena, i da ne bežim kad postane teško. Ako znaš koliko je to retko danas, onda već znaš zašto vredim.

Mnogi misle da žene koje putuju stalno ne znaju da se skrase. Ali ja sam se već odavno skrasila — u sebi. Samo mi fali još neko pored. Neko sa kim ću da gledam filmove i zaspim na kauču. Neko s kim ću da ćutim dok pada sneg, bez nelagode. Neko s kim ću da planiram vikend, ne zato što moramo, već zato što želimo.

Ako voliš da putuješ, još bolje. Ako ne voliš — ja ću te čekati kod kuće sa večerom. Nisam zahtevna, samo sam konkretna. Ne moraš biti bogat, ali moraš biti prisutan. Ne moraš znati savršen odgovor, ali moraš želeti da razgovaramo. Ne moraš biti alfa, samo moraš biti čovek. Pravi muškarac zna da ne mora da se nameće da bi bio snažan. Njegova stabilnost dolazi iznutra.

I dok ti ovo pišem, pomislim — da li je previše da žena ovako iskreno kaže da želi ljubav? Da li danas svi očekuju lažne osmehe i kratke poruke? Ako si ti jedan od onih koji još uvek veruju da ljubav nije sramota — onda piši. Ne moraš ni mnogo da kažeš. Samo mi reci: “Ovde sam. Spreman sam.” I ja ću znati. Možda ćemo tek tada zajedno početi da pišemo stranicu života koja će nas podsetiti da vredi čekati.

Znaš, često mi kažu da sam jaka žena. Da zračim samopouzdanjem, da izgledam kao neko ko ima svoj život pod kontrolom. I jesam takva — naučila sam da se oslonim na sebe, da rešavam stvari sama, da ne čekam pomoć. Ali ispod svega toga, samo sam žena koja želi da voli. Da bude voljena. Neko kome nije problem da zaspi sama, ali ko bi voleo da se probudi pored nekoga. Ne zbog potrebe, već zbog želje. I to je razlika. Ne tražim te da me popuniš, već da me dopuniš.

Možda ćeš pomisliti da mi nije teško da budem sama jer putujem, jer imam dinamičan život, ali istina je da se najusamljenije osećam upravo među stotinama putnika. Svi jure, svi negde žure, ali retko ko zaista gleda. A ja sam uvek gledala. U ljude. U znakove. U trenutke. Verujem da se pravi susreti dese kad ne očekujemo. Možda je ovo taj trenutak za nas.

Zamišljam te često. Ne kako izgledaš, već kako se ponašaš. Zamišljam kako mi donosiš kafu bez da te molim. Kako me pokrivaš kad zaspim. Kako me posmatraš kad se smejem. Možda ti zvuči smešno, ali meni to nije ništa manje stvarno od stvarnog. Jer kad neko žudi za bliskošću, tada i tišina postaje glasna.

Volela bih da si neko ko zna da bude miran. Neko ko ne skače na svaku provokaciju. Ko zna da rešava, a ne da komplikuje. Volela bih da imaš snagu, ali i mekoću. Da znaš da si muškarac i da meni dozvoliš da budem žena. Da ne pravimo igre moći, već savezništvo. Ako umeš da voliš bez kontrole, da budeš otvoren i kad se plašiš — već si poseban.

Meni ne treba mnogo. Treba mi neko ko će me poštovati. Neko kome neću biti samo zanimljiva dok ne postanem izazov. Neko ko neće otići kad prestane da bude lako. Neko ko zna da su odnosi posao — ali sladak posao. Ako znaš da praviš razliku između veze i zabave, ako znaš šta znači posvećenost, ako znaš da je žena ogledalo tvog ponašanja — onda znaš i zašto ti pišem.

Znam da je retko naći nekoga ko rezonuje s tobom. Nije u lepoti, nije u godinama, nije ni u okolnostima. To je u energiji. U onome što se desi kad se dva pogleda sretnu i u tišini kažu: “Znam.” Ako ti je ova tišina poznata, javi se. Ne moraš znati kako ćemo dalje. Samo da poželiš da krenemo.

UKOLIKO ZELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD