Zovem se Svetlana, imam 37 godina i već nekoliko godina živim i radim u Nemačkoj. Došla sam ovde sa velikim snovima i nadom da će mi život krenuti nabolje. Poslovno jesam uspela – radim u zdravstvu i imam stabilan posao, ali u duši sam i dalje ona ista devojka koja veruje u ljubav, pažnju, dodire, razumevanje… i nedostaje mi to.
Otkako sam u dijaspori, sve je postalo nekako daleko – i porodica, i prijatelji, i srce. Oko mene su ljudi iz celog sveta, svi u svojim problemima, svi u trci za parama. Ali meni ne treba novac da bih bila srećna – treba mi neko s kim ću moći da podelim dan, da mu napišem poruku „dobro jutro” i da znam da će je neko s ljubavlju pročitati.
Tražim muškarca iz dijaspore, ali sam otvorena i za nekog iz bivše Juge – važno mi je samo da želi kontakt, razgovor, dopisivanje, da ne beži od emocija i da ne misli da sam ovde zbog papira, novca ili interesa. Moj interes je samo da više ne budem sama.
Volim iskrene razgovore, radujem se svakoj poruci. Volim i razmenu slika – ali ne onih vulgarnih, već normalnih, običnih. Da znam s kim pričam, da osetim toplinu pogleda s druge strane ekrana. Ako se dopisivanje pretvori u nešto više – super! Ako ostane samo na lepim rečima i razmeni iskustava – i to je vredno.
Ne tražim princa na belom konju. Tražim čoveka koji zna šta znači biti usamljen u tuđoj zemlji. Nekog ko zna da ceni porodične vrednosti, toplu reč i odanost. Nekog ko nije savršen, ali je iskren. Ako misliš da možemo imati šta da podelimo, piši mi. Ne tražim mnogo – samo da osetim da negde tamo još neko oseća isto što i ja.
Javi mi se, možda baš mi dvoje imamo istu prazninu koju možemo zajedno ispuniti
Јави се…
Pozdrav Svetlana također sam u njemačkoj..
Može kontakt e mail ili broj..