U poslednjih nekoliko godina dogodila se tiha, ali značajna promena na tržištu ljubavi u Srbiji. Dok su nekada Albanke bile najpoželjnije nevestе za srpske mladoženje iz seoskih sredina, sada sve više njih pogled usmerava ka Ruskinjama i Ukrajinkama.
Razlozi su brojni, a koreni ove promene leže u ratu, migracijama i kulturnim razlikama. Jedna od onih koje je život doveo u Srbiju jeste Katerina Parfentjeva iz Ukrajine. Ova mlada žena napustila je Odesu još 2014. godine, kada su počeli nemiri na Majdanu. Kako tada nije bila punoletna, njen otac je odlučio da je pošalje u inostranstvo na školovanje – i tako je stigla u Beograd.
Tamo je započela studije, ali i novu životnu priču – uključujući i brak sa Srbinom kojeg je upoznala preko Tindera. „Prvo sam odbila prosidbu, ali posle tri meseca sam pomislila – zašto da ne?“, iskreno priča Katerina. „To je bilo korisno iskustvo. Danas mladi ljudi veze sklapaju preko aplikacija kao što su Badoo i Tinder, dok stariji muškarci koriste agencije gde dobijaju informacije o ženi na papiru.“ Za razliku od Ukrajine, gde se očekuje da mladi već sa 23 godine budu obrazovani i zaposleni, u Srbiji se, kaže Katerina, sve odvija sporije, opuštenije.
Takođe ističe i razliku u shvatanju porodice: u Ukrajini se brakom stvaraju tri paralelne porodice – tvoja, partnerova i vaša zajednička. U Srbiji, kaže, žena kao da “prelazi” u novu porodicu. „Često svi žive zajedno – roditelji, mladi bračni par, sve u istoj kući. S jedne strane, imaš podršku, s druge strane – gubiš privatnost.“ Katerinin otac i dalje živi u Ukrajini, ali se nadaju da će se uskoro preseliti u Srbiju kada napuni 60 godina i izbegne mobilizaciju. „Kad razgovaramo, samo želim da čujem da je živ i zdrav.
Jedva čekamo septembar kada će konačno moći da pređe granicu.“ U međuvremenu, Srbija je postala novo utočište mnogim ženama iz Ukrajine i Rusije koje beže od rata i traže stabilnost. Međutim, kako kažu stručnjaci i vlasnici agencija za bračno posredovanje, mnoge od njih nemaju primarni cilj da se udaju. Brak dolazi kao posledica emotivne sigurnosti i stabilnog partnera, a ne kao nužna potreba. Natalija Faktulina, vlasnica jedne takve agencije, objašnjava: „Žene ne dolaze ovde zbog braka, već beže od katastrofe.
Ali ako se zaljube – onda dolazi i venčanje. Kod nas muškarci najčešće razgovaraju sa devojkama mesec ili dva, ako to traje duže – odustaju.“ Agencije se trude da proces učine što bezbednijim i jasnijim: muškarci ne šalju novac ženama, već se karta kupuje online i sve je transparentno. Kada devojke dođu u Srbiju, obično ih dočeka muškarac s kojim su bile u kontaktu, a njihova porodica i prijatelji često prirede toplu dobrodošlicu. Snežana Spasić, druga posrednica, ističe da su ove žene uglavnom visokoobrazovane i navikle da rade. „Ostavile su sve – posao, dom, prijatelje. Kod nas dolaze da bi krenule iz početka.“ Međutim, i ovakvi brakovi imaju izazove.
Najveći kamen spoticanja često bude – svekrva. „Naše devojke su samostalne, žele svoj mir i svoj život. A kad svekrva uđe u kuhinju i počne da komanduje… e, tu nastane problem“, kaže Faktulina. Zašto su onda Ruskinje i Ukrajinke sve popularnije od Albanki? Stručnjaci kažu da je razlika očigledna: žene iz Ukrajine i Rusije dolaze dobrovoljno, slobodno biraju partnere, dok su neki brakovi sa Albankama i dalje deo porodičnih dogovora. Takođe, muškarci iz Srbije često navode da im je lakše da pronađu zajednički jezik i stil života sa ženama iz istočnoevropskog kulturnog kruga. „Uglavnom su to muškarci iz sela, u kasnim četrdesetim i pedesetim, sa stabilnim primanjima, kućom, zemljom… Sve im je sređeno, samo im fali žena.
Ranije su to bile Albanke, ali danas – Ruskinje i Ukrajinke su nova prva liga“, kaže bračni savetnik Nebojša Savić. U vreme kada se tradicionalne vrednosti i moderno povezivanje prepliću, priče kao što je Katerinina postaju svakodnevnica. Ljubav, čini se, i dalje uspeva da pronađe svoj put – i to često preko granica, aplikacija, jezika i običaja.
About The Author
