Zovem se Ivana. Imam 38 godina i živim u Banja Luci. Do sada sam kroz život prošla razne faze: ljubavi koje nisu bile prave, prijateljstva koja su trajala dok je bilo koristi, pogrešne izbore i prave lekcije. I ne žalim ni za čim. Sve me to dovelo do trenutka kada mogu da kažem: Znam ko sam, znam šta želim, i spremna sam da nekoga pustim u svoj svet – ali samo ako dolazi iskreno.
Po zanimanju sam frizerka sa sopstvenim salonom. Radim ono što volim i trudim se da svakog dana svojim radom ulepšam nečiji dan. Verujem u to da žena može biti uspešna i samostalna, ali isto tako znam da nijedna od nas nije stvorena da bude sama. Srce traži ono što je duši potrebno – razumevanje, oslonac, prisustvo. A to ne možeš sam.
Visoka sam 165 cm, imam tamnu kosu i svetlu put. Negujem svoj izgled, ali ne preterujem. Verujem da prava lepota dolazi iz unutrašnjeg mira. Umorna sam od površnih dopisivanja, praznih obećanja i ljudi koji ne znaju šta znači biti ozbiljan partner. Nisam ovde da bih ispunila tuđu prazninu, već da zajedno gradimo nešto što ima temelje.
Za mene je ljubav uzajamno poštovanje. To je pogled koji ne mora ništa da kaže. To su večere koje nisu skupe, ali su iskrene. To je kada znaš da te neko čeka i kada znaš da nisi sam, čak ni kad ćutite.
Moj idealan muškarac je neko ko zna šta je prošao, ali to više ne nosi kao teret. Ima između 38 i 50 godina. Može biti razveden, može imati decu – jer znam da život nije crno-bela slika. Najbitnije mi je da zna gde ide i da želi nekoga ko će koračati pored njega, ne iza, ne ispred. Da zna kako izgleda poštovanje prema ženi – ne kroz skupe poklone, već kroz postupke.
Nisam savršena i ne tražim savršenstvo. Ponekad sam tvrdoglava, ponekad tiha, ponekad želim da me pustiš da ćutim – ali uvek verna, iskrena i prisutna. Kada volim, volim celim srcem. I kada obećam – stojim iza toga.
Volim prirodu, tihe vikende izvan grada, šoljicu kafe u dvoje. Volim da kuvam kada imam za koga. Volim večeri uz muziku, smeh koji nije glasan ali je iskren. Volim kada muškarac ume da sasluša i da ne beži kad je teško. Volim sigurnost, ne rutinu. Toplinu, ne gušenje.
Ne tražim sponzora. Ne tražim spas. Tražim čoveka – običnog, stabilnog, sa kim će život biti jednostavno lakši. Ne zato što će nestati problemi, već zato što ćemo ih rešavati zajedno.
Ako misliš da si završio s igricama, ako znaš vrednost tišine i snagu pogleda, ako znaš da žena nije samo telo već duša koja treba prostor – možda pišem upravo tebi. Ako ti je dosta lažnih slika i praznih reči – i meni je. Ako želiš da upoznaš nekoga ko zna kako izgleda stvarna veza – možda smo na istoj talasnoj dužini.
Piši mi. Ne obećavam bajku, ali obećavam iskrenost. Ne garantujem zaljubljivanje na prvi pogled, ali garantujem poštovanje. I možda… možda baš iz tog poštovanja krene nešto najlepše.
Ako ti se učinilo da govorim ono što ti već neko vreme misliš – onda je ovo pravi trenutak. Ne čekaj sutra. Možda sam baš ja žena kojoj si ti danas potreban.
UKOLIKO ŽELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
