Zovem se Jelena, imam 36 godina i dolazim iz Niša. Nikada nisam zamišljala da ću ovako tražiti ljubav, ali istina je da sam previše dugo čekala da me neko pronađe. Sada biram da ja pronađem njega. Jer, možda je onaj pravi baš negde ovde, možda upravo sada čita ove reči i pita se da li je vreme da odgovori. Ako jesi tu – čitaj dalje. Ovo pišem baš tebi.
Radim kao profesorka srpskog jezika u jednoj srednjoj školi. Volim svoj posao, jer rad sa mladima me svakodnevno podseća koliko je život pun potencijala. Ipak, kad se vrate kući svojim roditeljima i prijateljima, ja ostajem sama. Ne žalim se. Znam da mnoge žene žive mnogo teže živote. Imam svoj stan, svoj mir, svoju mačku, svoju tišinu. Ali šta tišina znači kad je ne deliš ni sa kim? Šta vrede večere ako nemaš kome da staviš još jedan tanjir?
Imala sam veze, duže i kraće, neke su me oblikovale, neke oštetile, a sve su me nečemu naučile. Naučile su me da nisam rođena da budem polovina. Ja sam cela žena. Ali isto tako verujem da ljubav nije u tome da te neko upotpuni – već da vas dvoje zajedno budete više nego što ste sami. Da gradite tim. Da se podržavate. Da se radujete zajedno, da prolazite kroz teškoće kao jedno.
Ono što tražim nije bajka. Nisam više devojčica koja čeka princa. Ja sam žena koja traži čoveka. Prisutnog, stabilnog, nežnog. Muškarca koji zna da ceni partnerku koja zna šta hoće. Koja nije savršena, ali je posvećena. Koja ne traži savršenstvo, već istinu. Ako imaš između 35 i 45 godina, ako si iz unutrašnjosti ili ti ne smeta da dođeš do Niša – možda smo ti i ja baš ono što tražimo.
Volim knjige, umetnost, filmove koji te nateraju da danima razmišljaš o njima. Nisam klub osoba. Više volim male kafee sa dobrom muzikom, šetnje uz reku, vikende van grada. Imam prijatelje koje volim, porodicu koja me podržava, ali fali mi ono najosnovnije – neko kome mogu da šapnem dobar dan i laku noć. Neko sa kim mogu da planiram odmor, ali i ćutim nedeljom popodne bez da nam bude neprijatno.
Ne zanimaju me igrice. Ako nisi siguran da želiš ozbiljan odnos, onda ti i ja verovatno ne tražimo isto. Ja želim vezu koja vodi nečemu – ne odmah, ne pod pritiskom, ali sa zdravom osnovom i jasnim namerama. Želim partnera koji zna kako izgleda poštovanje, koji ume da kaže izvini, i koji zna da je ljubav svakodnevni izbor, ne osećaj koji se slučajno desi.
Nećeš kod mene pronaći prazne reči i obećanja. Kod mene ćeš pronaći otvoreno srce, toplu reč, miran dom i spremnost da zajedno prolazimo kroz sve. Ne verujem u srodne duše koje se slučajno sudare. Verujem u ljude koji se prepoznaju, i onda biraju jedno drugo iz dana u dan. Koji ne odustaju čim naiđe prvi nesporazum. Koji razgovaraju. Koji rastu zajedno.
Možda voliš sport, možda si više za gitare i vinile, možda voliš da popravljaš stvari umesto da ih baciš – to mi sve govori da si tip koji vidi vrednost u trudu. I to cenim. Nisu mi važne tvoje godine, imovina, brend odeće ni broj followersa. Važno mi je tvoje srce, tvoj karakter, tvoja spremnost da voliš. Važno mi je da želiš da imaš nekoga pored sebe, da ne igraš igre moći i da znaš da partnerstvo ne znači gubitak slobode – već udvajanje snage.
Ako si razveden – nije važno. Ako imaš dete – to nije prepreka. Bitno mi je samo da znaš šta želiš, da znaš voleti bez straha i da si spreman da pustiš nekog u svoj život iskreno. Nisam ovde da bih trošila vreme, niti tvoje, niti svoje. Ovde sam jer verujem da nas dvoje možda već predugo idemo paralelnim stazama koje bi trebalo da se sretnu.
Zovem se Jelena. Imam 36 godina. Živim u Nišu. Volim život, ali bih volela još više ako bih ga delila sa nekim ko vidi ono što ja nudim – nežnost, stabilnost, bliskost i podršku. Ako si se prepoznao, ne oklevaj. Javi se. Možda ne znamo još kako će izgledati naš zajednički put, ali možda ovo bude prvi korak.
About The Author
