ISPOVEST KOJA ME POGODILA I MENJALA SVE
Zovem se Luka, imam 32 godine, oženjen sam i imam dvoje dece. Iako sam u stabilnoj i srećnoj porodici, postoje trenutci u životu koji testiraju našu vernost i naš karakter. Ovo je jedna od onih situacija koja mi nije izlazila iz glave, a i dan-danas se pitam kako je do svega toga došlo.
Moja komšinica Cica me već dugo vremena čudno posmatra, a ja nisam mogao da ignorišem te poglede. Svaki put kad njen muž nije bio tu, ona bi me zvala na kafu. Isprva sam to odbijao, jer sam u braku i znao sam da takve stvari ne vode ničemu dobrom. Ali nešto u njenom ponašanju, u njenim pogledima, u načinu na koji je razgovarala sa mnom, nije mi dalo mira. Počeo sam da se pitam da li ona zaista ima nešto više od prijateljskog interesa prema meni.
Iako sam se sve vreme trudio da ostanem veran, poslednjih meseci, kako su mi dolazile stalne pozive i poruke, nisam mogao da ignorišem njenu upornost. Svaki put sam govorio sebi da to nije u redu, da nije vredno toga, ali mi je bilo teško da se oduprem. Zamišljao sam da bi to mogla biti samo prijateljska kava, ništa više, ništa ozbiljno.
Jedne noći, nakon što su svi otišli u krevet, rešio sam da prihvatim njen poziv. Otišao sam kod nje, nadajući se da ću samo popiti kafu i da ćemo nastaviti kao da se ništa nije dogodilo. Otvorila mi je vrata u tesnoj, pripijenoj haljini, što me na trenutak zbunilo, ali nisam želeo da previše analiziram. Nasmijala se i pozvala me unutra. Ponudila mi je piće, iako nisam pio često, tog puta nisam mogao da kažem ne.
Ubrzo nakon toga, atmosfera je postajala sve opuštenija. Razgovarali smo o svemu i svačemu, ali ujedno su nas pogledi vodili ka nečemu dubljem, nečemu što je bilo prepoznatljivo i između nas, ali nismo to smeli da priznamo. Bilo je to nešto što je bilo između straha, želje, stresa i privlačnosti. Nismo govorili o tome, ali između reči i tišina postojala je neka napetost koju nismo mogli da sakrijemo.
Kako su minuti prolazili, sve se brže kretalo prema nečemu što nije imalo povratka. Iako sam znao da to ne bi trebalo da se desi, sve je postajalo sve intenzivnije. Osećao sam se kao da su svi moji principi i verovanja nestali u tom trenutku. Stigao je trenutak kada više nisam mogao da se povučem. Bilo je to nešto što sam želeo, nešto što je, kao zle sile, povuklo moj um i telo prema njoj.
Taj trenutak nije trajao dugo, ali je promenio mnogo toga. Kada smo se smirili, stajali smo jedan pored drugog, oboje ćutali. Zamišljao sam kako će sve ovo uticati na moj život, na moju porodicu, na sve što sam gradio. Cica me pogledala, a ja sam znao da je sve bilo previše – i za nju, i za mene.
Nisam znao šta da mislim, šta da uradim, kako da se ponašam. I dalje volim svoju ženu i svoje dete, ali osećao sam se kao da je nešto u meni promenjeno. Nije bilo lako nositi se sa onim što se dogodilo. Ova noć me nosi, ostavila je trag, a ja ne znam kako da se nosim s tim. Da li ću ikada moći da ispravim ono što sam učinio, ili će ovo zauvek ostati deo mene?
About The Author
