Zovem se Marijana, imam 42 godine i živim u Novom Sadu. Visoka sam 172 cm, imam plavu kosu do ramena, svetle oči koje često zadrže pogled više nego što bi trebalo, i osmeh koji krije mnogo više tuge nego što se na prvi pogled vidi. Život me je lomio, ali sam ostala svoja – žena sa stavom, sa dušom koja nije izgubila veru u ljubav. Znam ko sam, šta želim, i šta neću više da tolerišem.
Moj život nije bio bajka, ali u njemu je bilo poglavlja vrednih svakog truda. Bila sam udata 12 godina. Moj bivši muž je bio čovek koji se bojao snažne žene. Kad sam želela više – više pažnje, više iskrenosti, više poštovanja – okrenuo je glavu. Rekao mi je da sam previše. Da previše tražim, previše govorim, previše očekujem. Ja danas znam: nisam bila previše – bila sam samo sa pogrešnim čovekom.
Radim kao tehničarka u jednoj laboratoriji. Volim red, rutinu, ali mi duša vapi za uzbuđenjem, za nečim nepredvidivim, za muškarcem koji zna da vodi, ali i da sluša. Volim da kuvam, ali neću da kuvam svakog dana ako to postane obaveza. Volim putovanja, posebno spontana. Volim i da ćutim, ali da ćutim pored nekoga ko zna da prisutnost ponekad govori više od reči.
Nisam ovde da tražim savršenstvo. Ako si zgodan, dobro. Ako nisi – još bolje, jer mi je dosadilo da lepota zamagli ono što je ispod kože. Bitnije mi je da znaš da budeš prisutan. Da znaš kako izgleda kada ti neko dotakne ruku bez reči, a ti znaš šta to znači. Da se ne plašiš mojih suza, ali i da znaš da prepoznaš moj smeh kad zaista dođe iz stomaka, a ne iz pristojnosti.
Imam dvoje dece. Odrasla su, skoro svoja. Ne tražim oca za njih – tražim partnera za sebe. Nekoga ko razume da žena u četrdesetim nije ni stara, ni očajna, ni luda – već mudra, ranjena, ali još sposobna da voli punim srcem. Ne tražim avanturu, ali ni zakopčanu dosadu. Ako misliš da mi možeš poslati poruku s tri smajlija i očekivati da padnem – nemoj ni pokušavati. Tražim čoveka, ne dečka.
Tvoje godine? Nisu presudne. Bitno mi je da znaš šta hoćeš. Ako si između 40 i 55, verovatno imamo o čemu da pričamo. Ako si mlađi, a emotivno zreo – i to je u redu. Ali ako si stariji i očekuješ da ti budem negovateljica – ne, hvala. Želim ravnopravan odnos. Rame uz rame, srce uz srce, greška uz grešku. Ljubav za odrasle, ne za bajke.
Fizički? Ne tražim Apolona, ali volela bih da imaš leđa na koja mogu da se naslonim, i ruke koje znaju da obgrle, a ne da komanduju. Volela bih da ponekad obučeš košulju, ali i da ti nije teško da obučeš trenerku i gledaš filmove sa mnom dok jedemo picu. Želim da znaš da se smeješ sebi, da ne dramatizuješ ako ti jaje pukne dok ga pržiš, i da znaš da ponekad sitnice znače više od skupe večere.
U prethodnim vezama sam previše davala. Sad želim da dajem onoliko koliko dobijam. Ne igram igrice. Ako mi se dopadneš, znaćeš. Ako ne, neću te vući. Vreme mi je postalo predragoceno za dvoumljenja. Ako se javiš, budi iskren. Ne moraš biti pesnik, ali nemoj biti ni prazna poruka. Reci mi nešto što govori o tebi. Možda volimo iste knjige. Možda iste pesme. Možda volimo iste tišine.
Ako si čovek koji zna šta znači kad žena traži malo mira, malo iskrenosti i mnogo poštovanja – onda verujem da imamo šta da izgradimo. Ne tražim mnogo, ali ono što tražim – dajem zauzvrat duplo.
Ne bojim se da zavolim ponovo. Bojim se da potrošim vreme na nekoga ko ne zna šta bi sa tim što mu nudim. Ako si ovde jer ti je dosta glume, lažnih profila i praznih obećanja – možda si baš ti onaj koji mi je nedostajao.
UKOLIKO ŽELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
