MARIJANA Vesela kuvarica iz dijaspore traži iskrenog muškarca za brak – dom je tamo gde su dvoje koji se vole

Zovem se Marijana, imam 36 godina i već deset godina živim u Beču, gde radim kao kuvarica u porodičnom restoranu koji vode moji rođaci. Rođena sam u okolini Vinkovaca, u Hrvatskoj, ali život me je, kao i mnoge druge, odveo daleko od zavičaja. Ipak, nosim naše običaje, jezik i toplinu sa sobom gde god da sam. Imam stabilan posao, redovnu platu, svoj stan, papire sredjene – ali ono što nemam je neko ko će mi grejati srce.

Fizički sam srednje visine (165 cm), imam svetlu kosu do ramena, plave oči i uvek nasmejano lice. Uvek sam bila žena sa oblinama, i naučila sam da to volim na sebi. Ljudi me opisuju kao „veselu dušu“ jer sam uvek spremna da nasmejem druge, ali oni koji me bolje poznaju znaju da iza tog osmeha postoji i jedna tiha, ranjiva žena, koja čeka svoju ljubav. Umem da budem jaka, ali umorna, vesela, ali ponekad usamljena. I zbog toga sam odlučila da napišem ovaj oglas – jer ne želim više da čekam, želim da krenem u potragu.

Kao kuvarica, volim da ugađam drugima, i ništa me ne čini srećnijom od toga da kuvam za nekoga koga volim. Moje ruke pamte recepte od bake, mirise domaće kuhinje, ali i nove ukuse koje sam naučila ovde u Austriji. Maštam o tome da jednog dana kuvam za svog supruga i decu – da dom miriše na pitu, na sveže pečeni hleb, na ljubav. Verujem da je porodica svetinja, i da ljubav ne mora biti savršena, samo iskrena.

Tražim muškarca između 35 i 50 godina, koji zna šta hoće i ne beži od ozbiljne veze. Ne moraš biti iz dijaspore, ne moraš biti bogat – ali moraš imati dušu. Ako si vredan, pošten, nežan i ako znaš da ceniš ženu koja će ti biti oslonac, prijatelj i saputnik – onda verujem da bismo se mogli upoznati. Moguće je i da se preselim za ljubav – ako je iskrena i obostrana. Važno mi je da muškarac bude stabilan, komunikativan, da nije agresivan ni posesivan, da voli porodičan život i da mu nije teško reći „volim te“ kad to oseća.

Nisam zainteresovana za površne razgovore, za one koji imaju deset žena u inboksu i pišu svakog dana drugoj. Ja tražim samo jednog, ali pravog. Nekoga kome ću uveče poželjeti laku noć i s kim ću ujutru podeliti kafu, makar i preko video poziva dok se ne budemo mogli zagrliti u stvarnosti.

Ako si razveden ili imaš decu – to nije prepreka. Svako nosi svoj život sa sobom. Važno je samo da znaš kako izgleda poštovanje, da ne gledaš ženu kao roba, već kao ravnopravnog partnera. Volela bih da voliš prirodu, izlete, možda i da znaš ponešto u kuhinji, ili bar da znaš da pohvališ moju supu i pitaš za još.

Volim jednostavne stvari – šetnje, večere kod kuće, dobar film i tihe zagrljaje. Umem da pričam, ali i da slušam. Umem da oprostim, ali ne volim da budem iskorišćena. Umem da volim, ali očekujem isto zauzvrat. Ako tražiš ženu koja zna da stoji uz muškarca, u dobru i zlu, koja ne traži savršenog, već stvarnog čoveka – onda se javi.

Znam da negde postojiš. Možda si baš sada sam, pitaš se ima li još normalnih žena koje žele dom, mir i nežnost. Evo, ja sam jedna od njih. Piši mi. Predstavi se. Reci mi gde živiš, čime se baviš, i kako zamišljaš zajednički život. Možda ćemo već kroz nekoliko meseci zajedno sedeti uz večeru, gledati se u oči i smejati se što smo se pronašli ovako – preko interneta.