Zovem se Marina. Imam 38 godina i živim u Beogradu. Ne pišem ovo jer mi je dosadno. Ne pišem jer nemam šta da radim. Pišem jer sam rešila da konačno stavim tačku na površne razgovore, polovične susrete, i beskrajne dopisivanja koja ne vode nigde. Pišem jer znam ko sam i šta tražim. A ako ti znaš isto – možda je ovo oglas za tebe.
O meni mogu da ti kažem ono što vidiš i ono što moraš da otkriješ. Visoka sam 173 cm, imam dugu smeđu kosu, prirodno talasastu. Oči su mi tamnozelene, često mi kažu da u njima ima nečeg što te natera da zastaneš. Volim prirodan izgled – nosim šminku s merom, volim urednost, ali nisam rob estetike. Moje telo je obično – ni manekensko, ni zapušteno. Imam obline, ali ih nosim sa stavom. Žena sam koja voli da se obuče sa ukusom – ništa napadno, ništa vulgarno. Volim jednostavnu eleganciju. Parfem mi je svakodnevica. Uvek mirna, uvek negovana.
Radim kao koordinator u jednoj privatnoj firmi. Posao je stabilan, odgovoran, i traži dosta organizacije – baš kao i život. Navikla sam da sve držim pod kontrolom, ali iskreno, umorila sam se da sve držim sama. Ne tražim nekog da mi reši život – već nekog da ga deli sa mnom. Tražim partnera, ne spasitelja.
Ljubav ne vidim kao vatromet. Više volim onaj tihi plamen koji ne gori jako, ali nikada ne prestaje. Znaš na šta mislim? Na one poglede ujutru kad oboje ćutite, ali znate da ste na pravom mestu. Na one zagrljaje kad ništa ne moraš da kažeš. Na zajedničke večere koje nisu zbog hrane, nego zbog prisustva. Na male rituale koji čine vezu domom.
Muškarac koga tražim? Pre svega zreo. Ne po godinama – već po karakteru. Možeš imati 35 ili 50, ali ako bežiš od odgovornosti, ako se plašiš bliskosti, ako si još uvek u fazi dokazivanja, onda nismo isti svet. Želim da znaš šta želiš. Da se ne igraš rečima. Da ne nestaneš posle tri dana ćutanja. Da si tu – i kad je lepo, i kad nije. Ako si neko ko beži kad stvari postanu ozbiljne – ne gubi ni svoje ni moje vreme.
Volim iskrenost. Zvuči jednostavno, ali sve ređe je viđam. Volim da znam na čemu sam. Volim muškarca koji zna da se izrazi, ali ne priča prazne reči. Volim kad zna da prizna grešku, kad ume da sasluša, kad nije stalno na odbrambenoj strani. Volim kad ume da se nasmeje, ali i da ćuti s razlogom. Ne tražim idealnog. Tražim stvarnog. Nekog ko ima svoje rane, ali ne koristi ih kao izgovor. Nekog ko ne nosi prošlost kao prtljag koji mu zatvara put ka budućnosti.
Znam da danas mnogi gledaju samo slike, statuse i sličice sa putovanja. Ali ja tražim nešto van ekrana. Tražim pogled. Pravi kontakt. Neko s kim ću popiti kafu na terasi, pogledati seriju zagrljeni ispod ćebeta, ili prošetati Kalemegdanom bez reči. Tražim muškarca koji zna da je prava žena blago – ne trofej, ne navika, ne faza.
Volim da kuvam. Volim knjige. Vikendom često pobegnem iz grada. Volim tišinu kad je s pravom osobom. Ne smatram da ljubav mora da bude drama – naprotiv. Prava ljubav je mirna. Stabilna. Prisutna. Volim i strast, ali ne bez dubine. Volim kad me pogledaš i znaš da sam tvoja – bez igara, bez laži.
Znam da nisam za svakoga. I ne želim da budem. Želim da budem za onog jednog koji zna da je našao nešto što se ne pronalazi svaki dan. Ne žurim, ali neću ni da čekam večito. Ako si ti taj – znaćeš. Jer ćeš osetiti dok čitaš da nisam obična.
Ne pišem ovo da bih se dopala svima. Pišem jer verujem da negde postoji neko ko je spreman da voli zrelo, duboko, i sa obe noge na zemlji. Ako ti ovo zvuči poznato, možda već znaš šta ti je činiti.
UKOLIKO ŽELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
