Zovem se Milica, imam 38 godina i dolazim iz prelepog Trebinja – grada sunca, vina i tišine. I upravo ta tišina koju ovde svakodnevno živim je ono što me podstaklo da napišem ove reči. Jer, koliko god priroda ovde bila lepa, koliko god zalasci sunca preko planina bili čarobni – sve to ponekad zaboli kada nemaš s kim da podeliš jedan običan, ali iskren pogled.
Nisam više devojčica koja traži bajku. Bila sam povređena, i priznajem da sam se godinama povlačila u sebe. Rad, prijatelji, obaveze – sve je bilo tu. Ali onaj najvažniji deo duše – ostao je prazan. Zato sam danas ovde, jer verujem da možda neko čita ove reči i oseća isto. Neko kome nedostaje toplina druge ruke, iskrenost u očima, i osećaj da te neko zaista vidi.
Radim kao nastavnica u osnovnoj školi. Deca su moj poziv, i svake godine naučim od njih koliko je važno ostati iskren, nežan i otvoren. Ispunjava me kada vidim kako rastu, kako uče, kako veruju. Ali kada zatvorim vrata učionice i vratim se kući – tu me ne čeka niko. A više od svega bih volela da me uveče neko zagrli, pita kako sam, i da zajedno podelimo tišinu i umor dana.
Fizički sam prosečna žena – visoka 165 cm, nežnih crta lica, svetlosmeđe kose i plavih očiju. Ljudi kažu da imam „topao“ pogled, onaj koji umiruje. Nisam modni maneken, ali volim urednost, volim da lepo mirišem, da obučem haljinu i osetim se ženstveno. Možda zato što u meni još uvek postoji ona romantična duša koja veruje da nežnost nije slabost, već snaga.
U slobodno vreme volim duge šetnje pored reke Trebišnjice. Volim da kuvam, da čitam, a posebno da slušam muziku. Omiljeni su mi Zdravko Čolić, Dino Merlin, i lagani pop iz 90-ih. Uveče pustim neku baladu i zamišljam da igram bosa po kuhinji dok me neko posmatra sa osmehom. Ne tražim luksuz, tražim dušu.
Moj idealan muškarac? Nema idealnog. Svako ima svoje mane i to prihvatam. Ali tražim nekog kome su vrednosti još uvek važne. Nekoga ko je spreman da razgovara, da se otvori, da ume da sluša i pokaže pažnju. Ako imaš između 40 i 55 godina, ako znaš da ceniš ženu, ako si emotivno dostupan i ne bojiš se bliskosti – možda baš ti i ja treba da se sretnemo.
Ne interesuju me avanture, prepiske bez smisla, ni lažna obećanja. Imam još mnogo ljubavi u sebi, ali želim da je dam nekome ko zna da je primi i uzvrati. Neko s kim mogu zajedno da ostarim, ruku pod ruku, uz šolju kafe na terasi ujutru.
Ako si pročitao do kraja i osetio nešto u sebi – ostavi komentar ispod ovog videa. Napiši nešto o sebi, ostavi kontakt (ime i prezime, odakle si, ako želiš i svoj Facebook link), i ako mi se tvoj pristup i reči dopadnu – javiću se. Nema potrebe da pišeš romane. Iskrenost se prepozna u jednoj rečenici.
Ljubav ne mora da bude vatromet. Dovoljna je iskra, pa da zajedno zapalimo plamen koji greje, a ne boli. Ako si spreman za to – čekam te.
About The Author
