Zovem se Marina i imam 46 godina. Rođena sam u Novom Sadu, ali već deset godina živim i radim u Nemačkoj, u okolini Minhena. Radim u jednoj velikoj sportskom kompleksu, kao menadžer za rekreaciju i fitnes. Oduvek sam bila sportski tip – volela sam atletiku, planinarenje, vožnju bicikla. I dan-danas, uprkos godinama i životnim lomovima, negujem telo i duh jer verujem da žena u svakom dobu može da izgleda lepo i da se oseća ispunjeno.
Možda će vas zbuniti naslov, ali odlučila sam da budem potpuno iskrena. Bila sam u dva braka. Prvi je bio mladalačka ljubav, više iluzija nego stvarnost, a drugi – beg od samoće, priznajem. Iako sam se u oba slučaja trudila da dam sve od sebe, nije bilo suđeno. Obojica su me volela na svoj način, ali nijedan me nije razumeo do kraja. Nisam bila ni razmažena, ni zahtevna, već samo željna iskrenosti i pažnje. Ne moraš mi kupovati skupe poklone, ali ako ne znaš da me pogledaš u oči i pitaš kako sam – to mi više znači od svega.
U inostranstvu sam, kao i mnoge naše žene, počela ispočetka. Ostavila sam decu kod bivšeg muža, jer su već bili veliki i želeli da završe školu u Srbiji, a ja sam krenula da zaradim, da obezbedim i njih i sebe. Nije mi bilo lako. Prala sam podove, spremala sobe, radila i dan i noć, dok nisam došla do mesta koje sada zauzimam. I ponosna sam na to. Moje ruke su snažne, ali srce mi je ostalo nežno i ranjivo.
Sada, kada sam sve drugo sredila u životu, osećam da mi fali ona najvažnija stvar – ljubav. Toplina. Pripadanje. Trenuci kada neko čeka da se vratiš s posla, kada ti skuha čaj kad si umorna, kada zna kako da te nasmeje i kad ti nije ni do čega.
Tražim muškarca između 45 i 60 godina, koji zna šta želi. Ne zanima me izgled, već da je vredan, iskren, pažljiv i duhovit. Volela bih da imaš svoj posao, makar i skroman, da znaš da ceniš trud i poštovanje. Ako si iz dijaspore – sjajno! Ako si iz Srbije, možemo se čuti, dopisivati, pa ko zna – možda se odlučiš da me posetiš. Ili da se ja vratim…
Ne tražim sponzora, ne nudim ni ja luksuz. Tražim saputnika, prijatelja, oslonac, čoveka uz kog mogu da spustim gard i budem ono što jesam – žena koja je preživela mnogo toga, ali koja i dalje veruje da negde postoji neko ko je samo njen.
U slobodno vreme volim da šetam prirodom, čitam romane, slušam dobru muziku (od starog roka do šansona), volim da kuvam, ali više volim da večeram s nekim dragim. Vikende provodim u prirodi ili u tišini svog stana, uz sveće i toplu dekicu. Sanjam o tome da jednom odemo na more, da zajedno gledamo zvezde i ćutimo, a da to ćutanje bude najlepši razgovor.
Ako si se pronašao u mojim rečima, ako si ozbiljan i slobodan muškarac koji zna koliko jedna žena može da voli kad joj daš šansu – čekam tvoju poruku.
Ukoliko osećaš da bismo se mogli razumeti, ostavi mi svoje kontakt podatke u komentarima. Ako i ti privučeš mene – očekuj da ti se javim. Možda baš ti budeš moj treći i poslednji početak.
About The Author
