Zovem se Ivana, imam 29 godina i dolazim iz Kragujevca. Mnogi misle da su godine dovoljne da pronađeš ljubav. Da ako si mlada, lepa i obrazovana – sve dolazi samo od sebe. Ali istina je često suprotnost. Imala sam veze koje su bile zasnovane na površnim stvarima – izlascima, lajkovima, privlačnosti. I nijedna nije opstala jer nijedna nije bila stvarna.
Zato sada pišem. Ne jer sam usamljena beznadežno, već jer sam odlučila da tražim ono što je autentično. I da dam šansu nekome ko možda upravo sada čita ove reči i razmišlja – „Možda smo baš nas dvoje ono što oboje čekamo.“
Fizički? Pa hajde da budem iskrena. Visoka sam 165 cm, imam dugu smeđu kosu, često vezanu u rep, tamne oči koje ljudi kažu da „govore više od reči“, i osmeh koji retko skidam jer verujem da pozitivna energija privlači dobre ljude. Volim da se oblačim jednostavno – farmerke, bela košulja, patike. Ne trčim za modom, ali volim da se osećam lepo u svojoj koži. Treniram pilates, volim prirodu i svaki slobodan trenutak koristim da pobegnem iz grada makar na par sati – da udahnem mir i resetujem dušu.
Završila sam menadžment i radim kao marketinški asistent. Moj posao je dinamičan, zanimljiv, ali ne ispunjava srce. I upravo zato, kada završim radni dan, ne tražim još jedan ekran, još jednu obavezu, još jedan „seen“. Želim razgovor. Kontakt. Ljubav. Nekoga uz koga mogu skinuti sve maske koje nosimo kad smo online.
Tražim muškarca između 30 i 40 godina. Nekoga ko je stabilan, emotivno zreo, zna šta hoće, ali nije ukočen. Nekoga ko zna da bude i ozbiljan i smešan. Ko ume da planira, ali i da kaže: „Hajde da odemo negde bez plana.“ Ne moraš biti savršen. Ne tražim Apolona. Ali važno mi je da vodiš računa o sebi – ne samo fizički, već i mentalno. Da znaš da izraziš emocije. Da znaš da kažeš: „Fališ mi.“ A ne da to pokazuješ kroz „seen“.
Ne volim igrice. Ako si još u fazi dopisivanja sa deset žena – preskoči ovaj oglas. Ako si bivšoj pisao pre tri dana – preskoči. Ali ako znaš da jedna prava veza ne dolazi svaki dan i ako si spreman da uložiš vreme, emocije i poštovanje – možda si ti ono što tražim.
Ne interesuje me tvoj auto, kvadratura stana, ni broj pratilaca. Više me zanima kako pričaš o svojoj majci. Kako se ponašaš prema konobaru. Da li znaš da slušaš bez da prekidaš. I da li znaš da ćutiš, a da to ćutanje ne bude nelagodno.
Decu nemam, ali želim ih jednog dana. Porodica mi je važna. Ne zato što „tako treba“, nego jer verujem da dvoje ljudi mogu da naprave svet samo za sebe – ako se vole, poštuju i podržavaju. Ako ti to zvuči dosadno – nisi za mene. Ali ako ti to zvuči kao nešto što si oduvek želeo – piši mi.
Volim knjige, duge šetnje, vikende bez alarma. Volim da kuvam – i to dobro – ali ne kuvam svaki dan. Volim Netflix, ali više volim da se sklupčam pored nekoga i gledamo stari film. Volim kada neko zna da napravi iznenađenje – ne mora to biti putovanje, dovoljna je poruka na papiriću. Volim kada muškarac zna da je snaga u nežnosti, a ne u vikanju. I volim kada osećam da sam nečija prioritet – ne opcija.
Ako si sve ovo pročitao i osetio da se pronalaziš – ne čekaj da prođe još jedan dan. Život je prekratak da bismo ga provodili u vezama koje nas ne ispunjavaju. I previše je ljudi koji se plaše da vole kako treba. Ja se ne plašim. Spremna sam. Samo tražim onog ko je spreman isto.
Možda si ti taj.
UKOLIKO ŽELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
