Zdravo, zovem se Ivana. Imam 38 godina, dolazim iz Novog Sada i nemam problem da priznam — umorna sam od površnih veza. Umorna od glume, čekanja poruka, tumačenja tišine. Pišem ovo iskreno, jer ako postoji ijedan muškarac koji ovo razume, možda je ovo prvi korak ka nečemu stvarnom.
Po profesiji sam dizajner enterijera. Volim estetiku, detalje, boje i prostor koji “diše”. Verujem da prostor u kojem živimo govori o tome kakvi smo iznutra. Moj životni prostor je topao, svetao i uredan. A moj unutrašnji svet? Emotivan, odan i pomalo umoran od razočaranja — ali ne od ljubavi. Ljubav mi još uvek nije dosadila.
Visoka sam 168 cm, imam 60 kilograma, svetlu kosu koju često vežem u punđu kad radim, jer stalno crtam i kreiram. Oči su mi svetloplave, i često mi kažu da su tužne. Ja kažem — iskrene su. Ne volim da nosim mnogo šminke, jer želim da me neko voli baš ovakvu kakva jesam. Imam svoj stil, volim farmerke i bele košulje, i obožavam dugačke kardigane. Ne jurim modu, jurim osećaj.
Nikada nisam bila udata. Imala sam dve ozbiljne veze koje su trajale po nekoliko godina. Oba puta sam želela nešto više, a druga strana je želela da ostane “gde jeste”. Ne mogu više da čekam nekoga da “sazri”. Neću više biti žena koja “se nada”. Hoću da budem žena koju neko želi da drži za ruku i u javnosti i u tišini sobe.
Tražim muškarca koji zna da razgovara, koji ume da se izvine, koji zna šta znači kompromis. Ne moraš da budeš bogat, ni preterano obrazovan. Ali moraš da znaš da voliš — ne rečima, nego ponašanjem. Ako misliš da je romantika umrla, slobodno preskoči ovaj oglas. Ako veruješ da ljubav još postoji i u pogledu, i u tišini, i u toplom jastuku — onda se javi.
Idealno, volela bih da imaš između 37 i 50 godina. Nisi klinac, nisi ni starac — nego neko ko zna šta znači biti sam i ko više to ne želi. Ne zanima me koliko zarađuješ. Zanima me da li možeš da napraviš pauzu tokom dana i da me pitaš kako sam. Da li umeš da spremiš kafu i doneseš je sa osmehom. Da li bi mi uveče pokrio ramena ako zaspim na kauču.
Zvuči jednostavno, zar ne? A tako je retko danas. Ljudi zaboravljaju koliko su te sitnice važne. Meni su najvažnije.
Volim vikende u prirodi. Volim da šetam pored Dunava, da vozim bicikl, da sedim na ćebetu sa knjigom u ruci. Ne volim glasne klubove, lažne osmehe i ljude koji se prave važni. Volim domaću hranu, porodične ručkove, mirise iz detinjstva. I da, želim porodicu. Želim svoj dom, mir, ljubav, jedno dete — možda dvoje, ako Bog da.
Znam da imaš prošlost, svi je imamo. I ja imam svoje rane. Ali ako znaš da se iz rane ne beži, već se leči — već mi se sviđaš. Ne tražim savršenog. Tražim stvarnog.
Ako si udovac, razveden ili si jednostavno sam, a u srcu nosiš dobrotu — javi mi se. Ako si neko ko zna da žena nije trofej, već partner, neko uz koga se živi — nemoj oklevati. Možda baš nas dvoje možemo da budemo oni koji su se pronašli kad su prestali da jure pogrešne.
Zovem se Ivana. Imam 38 godina. I spremna sam da dam ljubav — ne onako na pola, ne na rezervu, već celim srcem. Ako si ti spreman da primiš i uzvratiš — čekam te.
UKOLIKO ŽELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
