U jednoj beogradskoj galeriji nedavno je održan performans koji je izazvao snažne reakcije publike i pokrenuo ozbiljnu raspravu o savremenim odnosima, slobodi izbora i pritisku koji donosi život u nestabilnim okolnostima. U centru pažnje bila je ruska umetnica Nu, tridesetdvogodišnjakinja koja je pred publikom odlučila da javno progovori o svom životu – ali i da, na potpuno neočekivan način, započne potragu za partnerom.
Performans pod nazivom „Hitna potraga“ zamišljen je kao otvoreni dijalog sa posetiocima. Umesto klasične umetničke distance između autora i publike, Nu je pozvala prisutne da postanu deo njenog ličnog procesa. Nije se krila iza apstraktnih poruka i simbola. Govorila je direktno, bez ulepšavanja i bez želje da se dopadne.
U opisu fotografija koje su nastale tokom performansa, umetnica je otvoreno priznala da njen životni izbor godinama nije podrazumevao brak, stabilnog partnera niti klasičan porodični model. Naprotiv, dugo je verovala da su nezavisnost, lična sloboda i odbacivanje društvenih očekivanja najvažnije vrednosti koje jedna žena može da ima.
„Moje ime je Nu, imam 32 godine i tražim muža“, započela je svoje obraćanje, ostavljajući publiku zatečenu već u prvoj rečenici.
Objasnila je da se godinama jasno identifikovala kao feministkinja i da je bila protiv ideje da žena mora da se ostvari kroz brak i porodicu. Smatrala je da je tradicionalni model nuklearne porodice ograničavajući i da često guši individualnost, naročito kod žena. Umesto toga, birala je drugačije oblike odnosa, verujući da otvorenost, sloboda i fleksibilnost mogu biti zdravija alternativa klasičnim emotivnim okvirima.
Tokom svog izlaganja, Nu je istakla da je imala veliki broj emotivnih i intimnih veza i da je dugo živela u odnosima koji nisu bili zasnovani na ekskluzivnosti. Međutim, ono što je najviše odjeknulo u sali nije bila priča o prošlim izborima, već priznanje da je vremenom shvatila da joj takav način života više ne donosi ono što joj je zaista potrebno.
I tu dolazimo do ključne tačke njenog performansa.
Naime, Nu danas živi u potpuno drugačijim okolnostima nego ranije. Kao emigrantkinja, suočena je sa realnošću nestabilnosti, neizvesne budućnosti, birokratskih problema i stalnog osećaja privremenosti. U takvom okruženju, kako je rekla, čovek počinje drugačije da razmišlja o sigurnosti, bliskosti i dugoročnom osloncu.
„Kada živiš u emigraciji, u strahu za sebe i za ono što te čeka sutra, shvatiš koliko ti znači da imaš nekoga na koga možeš da se osloniš“, objasnila je umetnica.
Njena poruka bila je jednostavna, ali brutalno iskrena: ideologija, stavovi i životni koncepti često izgledaju vrlo stabilno dok se ne sudare sa stvarnim krizama. Tek kada se čovek nađe u situaciji u kojoj mu nedostaju sigurnost, pripadnost i podrška, počinje ozbiljno da preispituje ranije odluke.
Nu nije rekla da se odriče feminizma. Naprotiv, naglasila je da njena potraga za partnerom nije odustajanje od slobode, već pokušaj da pronađe novi balans između lične autonomije i potrebe za emocionalnom i životnom stabilnošću. Kako je objasnila, za nju brak više ne predstavlja simbol potčinjavanja, već mogući okvir za zajedničku odgovornost i međusobnu podršku.
Publika je imala priliku da postavlja pitanja, ali i da ostavi svoje kontakte, poruke i komentare. U tom trenutku, granica između umetnosti i realnog života gotovo da je nestala. Performans je prestao da bude samo umetnički čin i pretvorio se u stvarnu, vrlo ličnu potragu.
Reakcije posetilaca bile su podeljene. Jedni su u njenom nastupu videli hrabrost i brutalnu iskrenost. Drugi su smatrali da je ovakav pristup previše intiman za galerijski prostor. Ipak, gotovo svi su se složili u jednom – tema koju je otvorila pogađa mnogo širi krug ljudi nego što se na prvi pogled čini.
U svetu u kojem se sve češće govori o slobodi izbora, individualnim putevima i odbacivanju tradicionalnih modela, Nu je podsetila da izbori imaju i svoju cenu. Sloboda, koliko god bila dragocena, ne rešava sama po sebi strah, usamljenost i potrebu za bliskošču.
Njena priča nije poziv da svi treba da se udaju ili ožene. Niti je poruka da postoji samo jedan ispravan životni put. Naprotiv – njen performans je snažan podsetnik da ljudi imaju pravo da menjaju mišljenje. Da je u redu reći: „Ovo mi je nekada imalo smisla, ali sada više ne funkcioniše.“
Možda je upravo u tome najveća vrednost „Hitne potrage“. Ne u samoj potrazi za mužem, već u spremnosti da se pred drugima prizna sopstvena dilema, slabost i potreba za drugačijim životom.
I koliko god da zvuči neobično da se tako intimna odluka donosi pred publikom, jedno je sigurno – Nu je uspela da uradi ono što retko koji performans postigne: naterala je ljude da ozbiljno razmisle o tome šta im je zaista važno kada se svet oko njih počne ljuljati.
