"Simonida, 40 godina, Danska – Imam sve, osim muža. Ako si pravi, javi mi se odmah..."

Ćao. Ja sam Simonida. Imam 40 godina. Živim u Danskoj, zemlji u kojoj su ljudi hladni, a osmesi kratki. Ovde sam već deset godina. Imam posao, stan, auto, pasoš, sigurnost i slobodu. Imam putovanja, večere, izlaske, ali – nemam ono najvažnije. Nemam tebe. Nemam muža. Nemam onaj pogled koji govori „ti si moja“. Nemam dodir koji zna kad ćutim. Nemam poljubac za dobro jutro i tišinu koja zna da me umiri.

I zato ovo pišem. Iskreno, bez maski. Bez igara. Ne tražim avanturu, ne tražim dopisivanje bez kraja, ne tražim „da probamo pa šta bude“. Tražim muža. Pravo, zrelo, stabilno, posvećeno partnerstvo. Ako ti to zvuči zastrašujuće – idi dalje. Ako ti srce zadrhti dok čitaš – ostani.

Table of Contents

Moja priča – da znaš s kim pričaš

Rođena sam u Srbiji. Odrasla sam u porodici gde je ljubav bila tiha, ali prisutna. Naučila sam da žene mogu sve – i da rade, i da brinu, i da vole. Završila sam fakultet, radila razne poslove, preživela razočaranja, selidbe, gubitke. Preselila sam se u Dansku pre 10 godina – prvo zbog posla, onda zbog mira. Ovde sam napravila život. I sve je bilo „u redu“, dok nisam shvatila da mi srce više ne kuca glasno. Da sam postala funkcionalna mašina bez emocije. I da bez ljubavi – sve ostalo gubi smisao.

Fizički izgled – jer znam da gledaš

Visoka sam 172 cm, težina stabilnih 63 kg. Imam tamnu kosu, uvek negovanu, dužu do ramena. Oči tamnozelene, one koje znaju i da smeju i da zaplaču. Usne pune, prirodne, uvek sa diskretnim ružem. Nosim haljine češće nego farmerke. Negujem ženstvenost – ne zato da bih bila atraktivna, već zato što sam to ja. Imam obline – grudi koje nisu silikonske, struk koji volim da naglasim, i kukove koji nisu „instagram“, ali su stvarni. Telo koje zna šta je zrelost, ali i šta je strast. Imam lice koje je zrelo, ali bez bora gorčine.

Ko sam kao osoba

Ja sam žena koja voli da kuva – ne iz obaveze, nego iz ljubavi. Žena koja će ti napraviti sarmu, ali i probati s tobom novi recept za neku tajlandsku supu. Volim da čitam – od Dostojevskog do savremenih psiholoških romana. Volim tišinu više nego galamu. Volim prirodu više nego šoping molove. Ne pijem – osim čaše vina u posebnim prilikama. Ne pušim. Ne lažem. Ne glumim. Ne igram igrice.

U ljubavi sam – sve ili ništa. Ako te volim, znaćeš. Ako mi nedostaješ, reći ću ti. Ako me povrediš – biću tiho tužna, ali neću trpeti. Znam koliko vredim. I znam da je prava ljubav dvosmerna ulica. Ako dajem – želim da dobijam.

Šta tražim

Tražim muškarca između 38 i 52 godine. Možeš biti iz Srbije, regiona, Evrope, dijaspore – važno je da si spreman na ozbiljnu priču. Važno mi je da imaš sredstvo da me posetiš. Još važnije da imaš namere da me upoznaš uživo, ne samo online.

Ne moraš biti model, ali moraš biti uredan. Ne moraš imati savršen posao, ali moraš imati viziju. Ne moraš da budeš bogat – ali moraš da znaš da voliš.

Volim muškarce koji su nežni, ali čvrsti. Koji znaju da drže za ruku, ali i da drže reč. Koji znaju da ćute kad treba, ali i da kažu “izvini” kad pogreše. Ako si emotivno zreo, samostalan, ne bežiš od odgovornosti – onda si možda ono što tražim.

Ne mogu više da se trošim na prazne razgovore, na “ćao, šta ima”, na večito dopisivanje. Hoću nekog ko ima plan. Ko zna šta hoće. Ko ume da voli bez uslova.

Šta nudim

Nudim poštovanje. Podršku. Emotivnu stabilnost. Strast. Dom. Ruku koju nećeš želeti da pustiš. Pogled koji ne luta. Srce koje zna da voli. Dušu koja zna da prašta. I telo koje još uvek gori – ali samo za onog koji to zaslužuje.

Nudim brak, ali ne iz očaja, već iz želje. Želim da gradim porodicu – možda i dete ako Bog da. Možda samo da budemo mi dvoje – ali da to ima težinu. Nudim dom u Danskoj, gde bih volela da zajedno gradimo život. Ili tvoj grad – ako imaš gde da me primiš sa ljubavlju.

Možda ti je lakše ako ti ovako kažem:

Ako si se umorio od traženja – ja sam ovde.
Ako ne želiš više da se pravdaš zbog svojih osećanja – ja razumem.
Ako ti fali neko ko će ti skuvati supu kad si bolestan – ja sam ta.
Ako hoćeš da znaš gde si svake večeri – javi se.
Ako želiš stabilnost, a ne dramu – ne traži dalje.

Možda je tvoja prošlost bila teška. Možda si ranjen. Možda si izgubio veru u žene. Ja sam izgubila veru u muškarce. Ali i dalje pišem. I dalje čekam. I dalje verujem da postoji neko ko ume da vidi više od slike. Više od reči. Ko ume da oseti.

Ako si to ti – nemoj da ćutiš. Nemoj da odlažeš. Nemoj da kalkulišeš. Piši. Jer možda ti i ja nemamo više vremena za igru.

Možda se pitaš kakva je žena koja ovo piše. Da li je usamljena? Da li pati? Da li sanja romantične filmove i večere uz sveće? Da, ponekad. Ali ono što me najviše boli nije samoća – već to što ne mogu nekome da dam sve ono što nosim u sebi.

Ja sam žena koja voli duboko, ali i ćuti duboko. Kad noću ućutim, to nije hladnoća – to je tišina puna reči koje nemam kome da kažem. Kad skuvam kafu i sednem pored prozora, gledam u sneg koji pada u Danskoj i pitam se: “Da li si ti negde? Da li možda i ti sada piješ kafu i pitaš se gde je ta jedna prava?”

U meni ima toliko toga da se da. Žena koja zna da zaradi, ali još više zna da pruži toplinu. Žena koja nije naučena da traži, ali je spremna da sve da kad voli. Ako ti je potrebna rame, oslonac, vetar u leđa, tišina koja leči – ja to jesam. Ako hoćeš selfie i telo za pokazivanje – nisam ja za tebe.

U Danskoj imam sve – osim smisla bez ljubavi

Danska je uređena zemlja. Ovde ti ništa ne fali – osim emocije. Ljudi su zatvoreni, distancirani, i ljubav se ovde više planira nego oseća. Zato i tražim nekoga sa naših prostora. Nekoga ko zna šta znači kad ti žena skuva supu i zagrli posle posla. Nekoga ko zna kako se grli punim telom, kako se voli bez kalkulacija.

Imam kuću. Imam slobodne vikende. Imam i baštu iza kuće, gde bih sadila cveće da imam s kim da ga zalivam. Zamisli samo: ti i ja, nedeljom, kafa u dvorištu, pas koji leži kraj nas, planiramo sledeće putovanje… Ili možda samo ćutimo i gledamo zalazak sunca. To mi treba. Jednostavnost. Mir. Pripadnost.

I ne želim da menjam sve zbog tebe. Želim da gradimo nešto zajedno. Ako si spreman da se preseliš – vrata su ti otvorena. Ako želiš da ostanem ja – onda mi pokaži da imam zbog koga.

Zrela ljubav nije savršena – ali je stvarna

Ne verujem više u leptiriće. Verujem u poverenje. U rutine koje postanu svetinja. U ruke koje znaš napamet. U osmeh koji te dočeka kad se vratiš kući. Verujem da se prava ljubav ne desi, nego stvara. Kamen po kamen, dan po dan, pogled po pogled.

Ne moraš da imaš milione. Ali moraš imati emocionalnu pismenost. Moraš znati da me vidiš i kad ćutim. Moraš znati kad da me pustiš, a kad da me zagrliš. Ako znaš da budeš tu – i ja ću biti tu, bezuslovno.

Ne interesuju me prošlosti koje još traju. Ako si ostavio bivšu, neka ostane tamo. Ako se još vraćaš mislima, nisi spreman za mene. Ja nisam druga opcija. Ja sam žena za onog koji zna šta želi.

Moj dan – da znaš kako izgleda kad nisi tu

Ujutru ustanem u 6:30. Napravim sebi tihu kafu. Nekad pustim muziku. Nekad samo gledam kroz prozor. Na posao idem biciklom. Radim kao koordinatorka u logistici – posao odgovoran, ali stabilan. Posle posla idem u šetnju. Volim da kuvam večeru – iako jedem sama. Volim da postavim sto, kao da će neko sesti preko puta. Nekad zapalim sveću. Nekad samo pustim neku staru pesmu. I onda… onda u meni počne da kuca pitanje: “Dokle ovako, Simonida?”

Zato ti i pišem. Jer mi nedostaješ, iako te još ne poznajem. Jer verujem da postojiš. I da možda čitaš ovo i pitaš se – da li da se javim?

Javi se.

Ne moraš znati sve. Ne moraš biti savršen. Samo mi javi da postojiš. Možda si samo običan čovek sa običnim životom – ali za mene, možeš biti ceo svet.

Nisam savršena, ali sam stvarna

Imam svoje dane. Ponekad sam tvrdoglava. Nekad mi treba samo da me pustiš da budem sama. Nekad previše analiziram. Ali sam iskrena. Nikad te neću slagati. Nikad te neću ponižavati. Nikad ti neću okrenuti leđa kad ti je najteže. I ako mi daš svoje srce – čuvaću ga kao najveći poklon.

Nisam „devojka iz snova“. Ja sam žena od krvi i mesa. Žena koja voli da nosi bade-mantil posle tuširanja i da hoda bosa po kući. Žena koja zaboravi ponekad da zatvori pastu za zube, ali nikada ne zaboravi da kaže: „Volim te.“

Ako tražiš realnu, duboku, iskrenu ljubav – ja sam ovde. Ako hoćeš da gradimo – javi se. Ako imaš prošlost – ponesi je, ali nemoj da živiš u njoj. Ako imaš srce – pruži ga. Ako imaš ruke – neka budu moje utočište.