Zovem se Slavica. Imam 48 godina, dolazim iz Subotice, i nisam ovde zato što sam usamljena, već zato što sam spremna da otvorim novo poglavlje u svom životu. Ljubav me nije mazila, ali me naučila. I sve ono što sam prošla, svaku suzu i svaki osmeh, sada nosim sa sobom kao znak da još uvek imam srce koje ume da voli.
Žena sam koja je dugo birala tišinu. Nakon razvoda nisam trčala u nove veze. Želela sam da prvo pronađem sebe, da obnovim ono što me život pomalo poljuljao – veru u to da postoji neko s kim možeš da deliš i tišinu i smeh, bez straha da ćeš biti povređen.
Bila sam udata skoro 20 godina. Imamo dvoje dece, već odraslih, koji sada imaju svoje puteve. Moj bivši muž i ja ostali smo u korektnim odnosima, ali ono što je nedostajalo među nama bila je povezanost – ona iskra koja ostaje i kad sve drugo zamre. Kada se izgubio razgovor, nestala je i bliskost. A ja… ja sam žena koja ne zna da živi bez emocije.
Moja svakodnevica
Radim kao administrativna radnica u jednoj lokalnoj firmi. Moj dan je često miran, rutina koju sam sama birala. Uživam u malim stvarima – jutarnjoj kafi na terasi, bašti u kojoj gajim ruže, šetnji kraj Palića kad god mi vreme dozvoli. Volim knjige, dobre filmove, ali i tihe večeri uz razgovore.
Znam da možda zvuči staromodno, ali volim da ugađam. Volim kad mogu da spremim večeru samo zato što mi se učinilo da bi neko kome je stalo do mene uživao u tome. Volim i da me neko obraduje sitnicom – ne poklonom, nego pažnjom. Porukom. Pogledom. Dodirom.
Kakvog muškarca tražim?
Ne tražim savršenog čoveka. Ne tražim nekog ko se nikada nije sapleo, ko nema prošlost. Naprotiv – tražim nekoga ko zna koliko je važno imati nekog pored sebe kada ti je teško. Nekog ko zna da ljubav nije uvek bajka, ali je zato najlepša kad se neguje.
Volim muškarce koji znaju da razgovaraju. Ne one koji su stalno u centru pažnje, već one koji umeju da slušaju. Koji znaju da pokažu emociju bez stida, koji se ne boje nežnosti.
Idealno bi bilo da si između 45 i 60 godina, razveden ili udovac, slobodan i emotivno otvoren. Ako imaš decu – divno. I ja imam decu i znam koliko je to važno.
Ako si iz mog kraja – možda ćemo već ovog leta prošetati zajedno pored jezera. Ako si iz drugog grada ili dijaspore – možda ćemo poželeti da se ipak sretnemo, bez obzira na kilometre.
Šta nudim?
Nudim iskrenost. Nudim sigurnost žene koja zna ko je, šta želi i šta ne želi. Nudim emociju koja nije potrošna. Nudim razumevanje, pažnju, poštovanje. I ono što mnogi zaborave – nudim prijateljstvo kao temelj svake ljubavi.
Nisam žena koja traži avanturu, ali nisam ni zatvorena za strast. Verujem da prava veza mora imati i dušu i telo. Verujem da ljubav treba da bude uzajamna, bez igara, bez foliranja, bez lažnih obećanja.
Ako voliš jednostavne stvari, ako znaš koliko vredi topao pogled, ruka u ruci i reč iz srca – ti i ja bismo mogli da se razumemo.
Završiću iskreno
Znam da je teško verovati preko interneta. Ali ako si pročitao do kraja, možda si i ti kao ja – osoba koja još uvek veruje da postoji neko negde, i da nije sramota reći: „Nedostaješ mi iako te još ne poznajem.“
Napiši mi poruku. Ne mora da bude duga, neka bude iskrena. Napiši mi ko si, odakle si, šta voliš. I ako nas poveže jedna iskrena rečenica – možda ćemo imati mnogo toga da podelimo.
S ljubavlju i nadom,
Slavica iz Subotice
📩 Možeš mi pisati direktno ovde ili preko stranice na kojoj si pročitao moj oglas. Nemoj čekati da sve prođe – možda je baš sada trenutak da se životi spoje.
About The Author
