U ovom selu čak 600 žena čeka buduće muževe:MUZEVE Traze i Preko FACEBOOK

Zamislite mesto gde nema stresa, nema saobraćajnih gužvi, nema galame i otrovne svakodnevice. Zamislite dolinu okruženu planinama, tišinom i mirom, ali i jednom neobičnom tajnom – u njoj žive samo žene. Da, dobro ste pročitali. Više od 600 žena, sve u najboljim godinama, žive u selu koje su same izgradile i u kojem vode glavnu reč. I sve one žele isto – ljubav.

Selo se zove Noiva do Cordeiro, što u prevodu znači Nevesta Jagnjeta. Nalazi se u ruralnom delu Brazila, u pokrajini Minas Gerais. Na prvi pogled deluje kao idilično selo sa zelenilom, starim kućama i domaćinskom atmosferom. Ali ono što ga čini jedinstvenim jeste činjenica da je u njemu gotovo nemoguće sresti muškarca. Žene ovde same vode domaćinstva, uzgajaju voće i povrće, organizuju kulturne događaje i međusobno pomažu jedna drugoj. Njihov život funkcioniše bez uobičajenih rodnih uloga – nema “muških” i “ženskih” poslova. Sve rade zajedno i ravnopravno.

Ali koliko god bile samostalne, ove žene ne kriju da im fali ljubav. Mnoge od njih su slobodne, neke nikada nisu imale ozbiljnu vezu, dok su druge razvedene ili udovice. Zajedničko im je to što žele nekoga pored koga će deliti život. Ne traže bajku ni princa na belom konju. Traže iskrenog čoveka, koji zna šta je poštovanje i partnerstvo. Njihov apel upućen muškarcima iz celog sveta bio je jednostavan, ali snažan – želimo ljubav, ali bez dominacije i kontrole. Tražimo one koji će nas razumeti, a ne prevaspitavati.

Priča o Noiva do Cordeiro postala je viralna kada su mediji preneli njihov javni poziv. Facebook stranica koju su otvorile počela je da prima stotine poruka dnevno. Neki su se javljali iz radoznalosti, drugi iz šale, ali bilo je i onih koji su ozbiljno zainteresovani da dođu i upoznaju ove neverovatne žene. Međutim, pravila sela su jasna – muškarci su dobrodošli, ali ne da bi vladali, već da bi živeli u skladu s vrednostima zajednice.

U ovom selu nema klasične hijerarhije. Sve odluke se donose zajednički, nema kazni, nema represije. Ako neko ima problem, razgovara se o tome. Ako neko ima ideju, sasluša se. Zajedništvo je ono što ih čini jakima. I upravo zato traže partnera, a ne gospodara. Muškarac koji bi došao da živi s njima mora biti spreman da poštuje ritam zajednice i učestvuje u svakodnevnom životu. To ne znači da mora raditi sve isto kao i žene, ali mora biti ravnopravan deo tog sveta.

Selo ima jednostavne kuće, polja koja same obrađuju, male prodavnice i škole. Deca se vaspitavaju u duhu jednakosti i međusobnog poštovanja. Sinovi koji napune 18 godina obično odlaze iz sela kako bi studirali ili radili, jer se veruje da žene zaslužuju prostor u kojem mogu same odlučivati. Međutim, to ne znači da se muškarci isključuju – naprotiv, oni koji žele da budu deo njihove stvarnosti, a ne prepreka, uvek su dobrodošli.

Ove žene nisu izolovane, nisu protiv muškaraca – one su za pravu ravnotežu. I umesto da čekaju da im sudbina pokuca na vrata, odlučile su da je same pozovu. Neke od njih su izuzetno obrazovane, govore više jezika, bave se umetnošću, medicinom, agrikulturom. Sve su vredne, jake i emotivno stabilne. I sve žele jedno – nekoga koga mogu da vole bez da izgube sebe.

Zato, ako si umoran od površnih veza, praznih obećanja i igara bez granica, možda je vreme da razmisliš o mestu poput Noiva do Cordeiro. Možda baš tamo, daleko od buke, čeka žena koja će te razumeti bez da izgovoriš ijednu reč. Možda je ljubav stvar izbora – ne slučajnosti. Možda prava ljubav ne traži luksuz, već iskrenost. A možda tvoja budućnost leži u dolini u kojoj se rađa nada.

Odluka je tvoja. Ali jedno je sigurno – ove žene ne traže savršenstvo. One traže istinu. I ako si spreman da je podeliš s njima, možda si upravo ti ono što su čekale celog života.Ono što dodatno fascinira kod žena iz ovog sela jeste njihov optimizam. I pored godina izolacije i nerazumevanja, nisu ogorčene. One veruju u ljubav, veruju u ljude, i što je najvažnije – veruju u sebe. Njihova snaga ne dolazi iz tvrdoglavosti, već iz ranjivosti koju su naučile da nose sa ponosom. One ne beže od emocija, ne skrivaju suze, ali se nikada ne predaju. I to je ono što ih čini izuzetnim. Za njih, prava ljubav ne dolazi iz savršenstva, već iz hrabrosti da budeš svoj, autentičan i prisutan. Ako u tebi još uvek postoji nada i spremnost da voliš bez uslova, možda upravo tamo negde u toj dalekoj brazilskoj dolini čeka neko ko ti je sudbinski namenjen. Ljubav ne pita za kilometre. Samo za srce.