Zovem se Milena, imam 35 godina, rodom sam iz Užica i po zanimanju sam učiteljica. Učionica mi je drugi dom – volim decu, rad sa njima me ispunjava, i svakog jutra idem na posao s osmehom. Iza tog osmeha, ipak, krije se žena koja se dugo sama bori sa životom, bez ikoga da je uveče pita: “Kako si?” ili da joj skuva čaj kada je umorna.
Nikada nisam tražila bajku. Život me naučio da bajke postoje samo ako se oboje potrude. Nisam ni u jednoj “modi”. Ne zanimaju me površne veze, skupi izlasci ni prazne poruke. Više volim duga pisma nego brze dopise, više cenim tišinu u dvoje nego glasne kafane. Verujem da prava ljubav dolazi tiho – bez pompe, ali sa dubinom koja ostaje.
Imam svoj stan, svoje prihode, svoj red i mir. Nemam decu i nisam nikada bila u braku, iako je bilo ozbiljnih veza. Nažalost, nijedna nije izdržala test vremena i iskrenosti. Možda je problem bio u meni, možda u njima – a možda jednostavno nismo bili ono pravo. Sada, sa 35, ne tražim više nikoga da me “dovrši” – tražim nekoga da ide pored mene, rame uz rame.
Tražim muškarca između 35 i 45 godina, po mogućstvu iz unutrašnjosti, nekoga ko zna vrednost porodice, ko se ne plaši ozbiljne žene i ko ne igra igrice. Nije mi važna tvoja plata, automobil, da li imaš kuću ili stan – važan mi je tvoj karakter. Jesi li pažljiv? Znaš li da slušaš? Imaš li vremena da pitaš kako je bilo na poslu? Umem da pružim mnogo, ali samo onome ko ume da ceni tišinu zagrljaja više nego buku praznih reči.
Volim prirodu – često vikendom odem do Zlatibora, uživam u šetnji, tišini šume, ponekad sama, ponekad sa knjigom. Gledam filmove iz stare škole, volim dobru muziku – od Arsena Dedića do klasike. Umem da kuvam, i to s ljubavlju – jer kuća koja miriše na ručak ima dušu. Sanjam da jednog dana neko dođe s posla i da zna da ga tamo čeka neko ko ga istinski voli, ne zato što mora, nego zato što hoće.
Imam i nežnu i jaku stranu. Umem da izdržim mnogo, ali ne želim da sve u životu bude borba. Želim mir. Želim ljubav. Ne onu filmsku, već stvarnu – svakodnevnu, tihu, sigurnu. Da zajedno pijemo kafu ujutru. Da se držimo za ruke na ulici, čak i kad ostarimo.
Zato ako si ozbiljan, ako ti je dosta igara, ako tražiš ženu koja je nežna, stabilna i emotivno zrela – možda se baš u mom oglasu prepoznaješ. Ako ti ne smeta što sam samostalna, a ipak čeznem za nekim pored sebe… Ako ti je važno da razgovaramo, da se razumemo bez reči… Ako znaš koliko je dragoceno kad dvoje idu zajedno kroz život – javi mi se.
Možda nas čeka nešto lepo. Možda je ovo trenutak kad se putevi ukrste.
About The Author
