U manastiru Koporin kod Velike Plane internacionalno venčanje
Srbin se oženio Alžirkom
Aleksandar Popović iz Donje Rače”ukrao” Hade Doivi, koja je sama izrazila želju da pređe iz islama u pravoslavlje
Pred sveštenikom i despotom Stefanom Lazarevićem, u porti crkve manastira Koporin, na večnu ljubav zakleli su se Srbin u Parizu, Aleksandar Popović i Alžirka Hade Doivi. Za protojereja stavrofora Vladimira Krupeževića, koji je ovaj čin dobio na Malu Gospojinu, bilo je to prvo internacionalno venčanje. Sa uživanjem je obavio svečani čin ne odstupajući ni za slog od tačno utvrđenih pravila.
Mlada je smerno podizala desnu ruku, krsteći se u pravi čas sa tri prsta kao da je to činila od rođenja. Okupljena rodbina s mladoženjine strane protumačila je ovo umeće kao siguran znak da je izbor pravi.
– Čim sam ga videla, uselio se u moje srce – kaže mlada Hade. Presudan je bio francuski poljubac na srpski način mladog šefa sale jednog pariskog restorana.
– Prvi put sam razgovarala sa strancem, što je suprotno Kuranu i vaspitanju, kaže crnokosa i crnooka nevesta sa romantičnim tonom. Mladoženja, vrela krv balkanska, daleko od romantike, priča o osvajačkom pohodu na Alžir.
– U Karađorđevom stilu, po srpskom običaju, ukrao sam mladu – ističe ponosno. – Pobegli smo iz Alžira uz pomoć njene najstarije sestre. Jedino je ona znala za našu vezu i bila na našoj strani. Ostali se protive, moji i njeni. Nadamo se, kad deca stignu, biće zajedno sa nama.
Hade je četvrto, od šestoro dece u muslimanskoj alžirskoj porodici koja je potomke vaspitavala po strogim islamskim pravilima. Došla je pre dve godine u Pariz roditeljima u posetu. Na vratima zgrade u kojoj je stanovala srela je neodoljivo šarmantnog Balkanca i za njega vezala sudbinu. Sve je dalje išlo po principu francuske veze na naš način.
Dve godine su se viđali u strogoj tajnosti u gradu svetlosti i ljubavi. Kad je istekla viza za boravak, nevesta se teška srca vratila u Alžir. Ljubav je ojačala preko žice i usijanog telefonskog aparata. Shvativši da su jedno drugom namenjeni Aleksandar odlazi u Alžir po mladu.
Čeka mesec i po dana da sve papire prikupi, strahujući da se vrati praznih ruku. Kad je avion poleteo, čvrsto držeći “odbeglu mladu” za ruku, uporni Balkanac je znao da im više niko ne stoji na putu. Venčali su se u Koporinu, po želji nevestinoj.
– Pokazujući joj lepote zavičaja doveo sam je u Koporin. Bila je oduševljena istorijom i saznanjem da u tako maloj crkvi počivaju mošti velikog srpskog cara Lazara. Krstila se u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u mom selu gde sam i ja kršten – priča Aleksandar.
Hade, kao smerna supruga, još nenaviknuta na srpske običaje, ne upada u reč, ne ističe se namerom da se nametne. Odgovara samo kad je prozvana. Čekajući blagoslove za venčanje pred Bogom, bar od jednog para roditelja, planiraju šestoro dece sa mešovitim internacionalnim imenima – srpsko – francusko – alžirskim.
– Obnavlja se država, treba početi od porodice – kaže odvažni mladoženja. Teško je ne verovati da će ih biti šestoro kad je prešao sedam gora i sedam mora da bi ukrao mladu.
“Neka vam Gospod podari sreću, mir, večnu ljubav, porod i svako dobro”, poželeo im je sveštenik. Nad njihovom malom porodicom od 29. septembra bdi Bogorodica Trojeručica koja se iz ruku mati Agnije, igumanije manastira Koporin, preselila u njihov pravoslavni dom
IZVOR:ARHIVA.GLAS-JAVNOSTI.RS
About The Author
