Zovem se Kristina. Imam 52 godine, živim u okolini Zadra i radim kao učiteljica u penziji. Moj život je miran, jednostavan i ispunjen svakodnevnim radostima – čitanjem, brigom o bašti, dugim razgovorima s prijateljicama i šetnjama uz more. Ipak, osećam da mi nešto fali – neko s kim mogu podeliti tišinu i osmeh, neko pored koga srce može da diše slobodnije.
Udovica sam već šest godina. Imala sam lep brak, ali život ide dalje. Nisam od onih koje traže „zamenu“ za nekoga koga više nema. Tražim nov početak – prijatelja, saputnika, nežnog muškarca koji zna šta znači reč poštovanje. Ne moraš biti savršen, ali moraš biti dobar čovek. To je moj kriterijum.
Volim knjige, prirodu, more, mirise borovine i domaći med. Nisam moderna u smislu tehnologije, ne koristim društvene mreže, ali sam otvorena za iskren dijalog i život udvoje, ako se duše prepoznaju. Volim tišinu više nego galamu. Volim domaću supu više nego restoran. Volim iskren pogled više nego prazne reči.
Tražim muškarca od 53 do 65 godina, slobodnog, usamljenog, tihog i emotivnog. Možeš biti iz Dalmacije, ali i iz drugih krajeva – ako si spreman da dođeš, možda i ostaneš. Ne tražim avanturu. Ne tražim ni bogatstvo ni idealan fizički izgled. Želim partnera – ne gospodara, ne zabavljača, već čoveka koji zna koliko je vredna tišina kada dvoje ćute, a duše se razumeju.
Ako se pronalaziš u ovim rečima, napiši mi pismo. Možda ćemo se prepoznati među redovima. Možda će se dve tišine spojiti u jedan osmeh. Ja čekam. Polako, ali iskreno.
About The Author
