Nisam mislila da ću ikada napisati ovako nešto. Godinama sam živela u uverenju da će se prava ljubav desiti spontano – na ulici, u biblioteci, možda na letovanju. I zato nisam žurila. Nisam se udavala, nisam „jurila“ muškarce, jer sam verovala u sudbinu. Danas imam 37 godina, radim posao koji volim, imam stan, vozim svoj auto, okružena sam ljudima koji me cene – ali kada se ugase svetla uveče i ostanem sama u stanu, u tišini, znam da mi nešto nedostaje. Ili bolje rečeno – neko.
Nisam usamljena zato što sam očajna, već zato što sam otvorena za ljubav. Verujem da čovek može biti kompletan i sam, ali zajedno s nekim – postaje bogatiji. A ja sam spremna da budem bogata – ne novcem, nego emocijama, poverenjem, razumevanjem i nežnošću koju dvoje odraslih ljudi mogu podeliti kad se iskreno povežu.
O sebi mogu reći da sam topla, emotivna i iskrena. Znam da slušam, znam da pružim podršku, ali isto tako – ne bojim se reći kada nešto nije u redu. Zrelost mi je donela sposobnost da ne ćutim kada me nešto boli, ali i da ne tražim krivicu u drugom ako nešto ne ide. U ljubavi sam lojalna do kraja – ali lojalnost očekujem i zauzvrat. Ne igram igrice. Ne zanima me dopisivanje sa 10 muškaraca odjednom. Tražim samo jednog – svog.
Ne tražim savršenog muškarca. Tražim nekog ko zna šta želi. Ko je prošao kroz život, možda i poneku grešku, ali je sada spreman za nešto ozbiljno. Godine mi nisu važne – važno mi je srce. Važan mi je karakter. Važno mi je da znaš šta je nežnost, šta je poštovanje, i da umeš da se raduješ malim stvarima – običnoj šolji kafe ujutru ili večeri pod ćebetom uz neki dobar film.
Ako imaš decu iz prethodne veze, to mi nije prepreka. Volim decu i verujem da ljubav ne poznaje granice. Takođe, ako živiš u drugom gradu ili čak u inostranstvu, i to mi nije prepreka – jer kada se duše prepoznaju, kilometri nisu problem. Sve se može kada postoji volja i kada dvoje ljudi žele isto.
Znam da danas mnoge žene pišu oglase u nadi da će pronaći ljubav. I znam da se u moru reči često izgubi istina. Ali tebe – tebe molim da ne tražiš savršen tekst, već iskrenost između redova. Ako te moje reči na neki način dirnu, ako prepoznaš sebe u njima, onda se možda nismo sreli slučajno.
Moja svakodnevica je jednostavna – radim od kuće, volim prirodu, duga šetanja, cveće, knjige i muziku koja budi emocije. Ne idem često po kafanama, ne interesuju me površni izlasci. Više volim iskren razgovor nasamo nego galamu i gužvu. Ako si i ti takav, već imamo nešto zajedničko.
Ne moramo odmah znati da li smo jedno za drugo. Ali ako ne pokušamo – nikad nećemo saznati. Spremna sam da te upoznam, da razgovaramo, da se smejemo, da delimo misli. A možda kasnije i više.
Na kraju krajeva – život piše najlepše priče onda kada mu to dozvolimo. Možda je ova stranica mesta gde naša zajednička priča počinje.
Ukoliko vam se dopadam, ostavite mi svoje kontakt podatke u komentaru. Ako i vi uspete da osvojite moje srce kroz reči, možda baš vi budete taj kome ću se prva javiti.
About The Author
