Nikada nisam bio tip koji sumnja u osobu koju voli. Moja žena Marija i ja smo bili u braku skoro deset godina. Upoznali smo se na fakultetu, a venčali neposredno nakon diplomiranja. Imali smo lep, skladan život, jedno dete, stabilan posao i dom u kom sam se oduvek osećao sigurno. Ali u poslednje vreme, ta sigurnost je počela da se klima.
Sve je počelo neprimetno. Marija je počela sve čudnije da se ponaša. Kasnila je s posla, telefon joj je bio stalno uz nju, zaključan lozinkom koju mi nikad nije rekla. Kad god bih joj prišao dok dopisuje poruke, brzo bi ugasila ekran. Počela je da izbegava večere s porodicom i izmišljala obaveze vikendom. U početku sam mislio da je samo pod stresom, ali vremenom sam počeo da osećam da se događa nešto mnogo ozbiljnije.
Prijatelj mi je rekao za aplikaciju koja može da se instalira na telefon i da omogućava praćenje lokacije u realnom vremenu. Isprva sam oklevao, osećao sam se kao izdajnik. Ali neznanje me je izjedalo. Te noći, dok je spavala, uspeo sam da otključam njen telefon otiskom prsta i instaliram aplikaciju. Osećao sam se kao poslednji ološ, ali i kao neko ko mora da sazna istinu.
Narednih dana pratio sam lokacije. Većinom je bila tamo gde je rekla da će biti, ali petak veče je promenilo sve. Rekla mi je da ide s koleginicama na piće, ali aplikacija je pokazala adresu u potpuno drugom delu grada. Neka privatna kuća. Srce mi je tuklo kao ludo dok sam ulazio u kola. Nisam znao šta da očekujem, niti da li sam spreman na ono što bih mogao da zateknem.
Parkirao sam nedaleko od adrese. Svetla u kući su bila prigušena, ali kroz prozor sam jasno video nju… i njega. Sedeli su zagrljeni na sofi, smejali se. On ju je poljubio. Nije bilo sumnje. To nije bio prijatelj. To nije bilo poslovno veće. To je bila izdaja.
Nisam pravio scenu. Vratio sam se kući, bez reči. Te noći nisam spavao. Gledao sam plafon i razmišljao šta je pošlo po zlu. Sutradan sam joj rekao da znam. Nije se ni trudila da negira. Suze su same potekle iz njenih očiju, ali njene reči nisu bile izvinjenje. Rekla je da se osećala usamljeno, da sam previše bio u poslu, da je tražila utehu.
Tada sam shvatio da je ljubav jednostrana. Ja sam voleo, verovao, gradio. A ona je, čim su došli prvi problemi, tražila izlaz. Odselila se nedelju dana kasnije. Zbog deteta smo ostali u kontaktu, ali nikada više nismo razgovarali kao dvoje ljudi koji su nekada bili sve jedno drugom.
Danas živim sam, ali sam miran. Ne zato što sam bio u pravu, već zato što sam se suočio s istinom. Bol je bila ogromna, ali laž bi bila gora. Da nisam saznao, i dalje bih bi bila gora. Da nisam saznao, i dalje bih \u017iveo u obmani, nadajući se nečemu čega više nije bilo. A sada, imam priliku da jednog dana opet verujem, ali onoj koja to zaista zaslužuje.
About The Author
