Zovem se Jelena. Imam 41 godinu i dolazim iz centralne Srbije. Možda ćeš pomisliti da sam već “puna priča” ili da nosim ranac prošlosti – i možda si u pravu. Ali taj ranac nije pun gorčine. U njemu su lekcije, uspomene, jedno dete koje sad već ima 16 godina, i srce koje, uprkos svemu, još nije prestalo da sanja o pravoj ljubavi.
Po zanimanju sam učiteljica i volim svoj posao jer me podseća da je u svakom od nas još uvek ono dete koje veruje u lepe stvari. Imam jednostavan život. Ne tražim luksuz ni posebne privilegije – samo nekog sa kim ću deliti ono najvažnije: svakodnevicu. To može biti šolja kafe ujutru, razgovor pred spavanje, pogled koji sve govori i ruke koje me grle kada mi je najpotrebnije.
Moj prethodni brak trajao je gotovo devet godina. Nije bilo izdaje, nije bilo vike, ali je bilo tišine – one najteže. Prestali smo da razgovaramo, da se dodirujemo, da sanjamo zajedno. I zato sam otišla. Jer verujem da ljubav ne sme biti kompromis bez osećanja. Od tada sam uglavnom sama. Nekoliko pokušaja da nekome verujem završilo se razočaranjem. Ali nisam se zatvorila. Samo sam postala opreznija.
Tražim muškarca koji zna šta je odgovornost. Ko se ne boji emocija i ne stidi suza. Muškarca koji ume da sluša, ali i da se otvori. Najvažnije mi je da si dobar čovek. Možda ti to zvuči jednostavno, ali u ovom vremenu – to je prava retkost. Ako si između 40 i 55 godina, ako ti nije problem što imam dete koje mi je prioritet, i ako si spreman za ozbiljan odnos – piši mi.
Ne moraš biti savršen. Samo budi pravi. Ne obećavam ti bajku, ali obećavam iskrenost, vernost, i srce koje zna da voli – ako dobije isto zauzvrat.
About The Author
