“Kao mlada bila sam ljubavnica mnogih opasnih momaka, ali moj muž ne zna za to i ne znam kako da mu kažem”
Gledajući unazad, moj život je bio pun preokreta, izazova i odluka koje su oblikovale ženu koja sam danas. Sada, kad se osvrnem na prošlost, sve mi deluje kao san – san koji ne želim da zaboravim, ali ni da zadržim. Moja prošlost je deo mene koji nosim, ali osećam da je vreme da je podelim, iako nisam sigurna kako će moj muž reagovati, jer on ništa ne zna.
Kada sam bila mlađa, svet je izgledao potpuno drugačije. Naivno sam verovala da je ljubav nešto što je lako pronaći, da se prava veza može izgraditi u svakom trenutku, ali nisam razumela kako sam zapravo bila u potrazi za nečim što nisam znala da tražim. Bila sam ubeđena da je uzbuđenje, neizvesnost i rizik nešto što je deo ljubavi. I tako sam se upustila u veze sa mnogim opasnim momcima.
Oni nisu bili obični momci. Bili su ljudi sa neurednim životima, ljudi koji su se bavili stvarima koje su često bile ilegalne, opasne, pa čak i nasilne. Zamišljala sam da su oni nešto što mi je potrebno, da me privlači njihova snaga, opasnost, pa i mračna strana života koju su nosili. Oni su dolazili u moj život sa svim svojim problemima, ali i sa nekom vrstom divlje privlačnosti koja me je činila nesvesnom opasnosti u kojoj sam se nalazila.
Verovala sam da ću pronaći nešto u njima što nisam mogla da nađem u običnim momcima. Nije mi smetalo što su neki od njih imali loše navike, što su bili skloni fizičkoj agresiji, što su se bavili stvarima koje nisam smela ni da spominjem. Mislila sam da je to uzbuđenje i da je to prava strast. Možda sam bila mlada, ali u tom trenutku, sve mi je delovalo kao igra.
Prošla sam kroz te veze s mnogim momcima, ali nisam shvatala šta stvarno tražim dok nisam upoznala svog muža. Kad sam ga upoznala, nije bilo ništa poput onih momaka. Bio je smiren, siguran, ljubazan. Bio je sve ono što sam ranije ignorisala. Bio je moj potpuni suprotnost, ali nešto u njemu me privuklo.
Sećam se prvih dana kad smo se upoznali. Bio je strpljiv i nežan, sve što sam mislila da mi je potrebno u životu. Sećam se kako je mogao da razgovara sa mnom o svemu, o stvarima koje su bile za mene važnije od adrenalinskih potresa u životu. Počela sam da shvatam da ljubav ne mora da bude vezana za opasnost, da nije u tome da živim na ivici života. Shvatila sam da ljubav može biti sigurna, topla, i u stvari, mnogo snažnija nego što sam ikada mogla da zamislim.
Venčali smo se brzo, jer sam zaista verovala da sam pronašla ljubav svog života, da je on moj oslonac, da je to nešto što će trajati. U braku, sve je bilo kao u bajci. Imali smo sve što nam je trebalo, stabilnost, poverenje, ljubav. Nikada nisam pomislila da će nešto narušiti naš odnos. Ali, u dubini svog srca, još uvek sam nosila teret svoje prošlosti, i to mi nije dalo mira.
Moj muž ništa ne zna o mojim prošlim vezama. Nikada nisam spomenula te momke, ni one strašne trenutke. Smatrala sam da je to deo mog života koji bi trebalo da ostane iza mene. Bio je to svet koji je bio tako različit od svega što smo mi imali, i nisam želela da ga povredim pričama koje nisu imale nikakve veze sa našim životom. Možda sam želela da zaboravim, možda sam želela da verujem da prošlost ne mora da utiče na našu budućnost.
Ali sada, kada se setim tih dana, kada se setim tih opasnih momaka, osećam da nešto nije u redu. Osećam da mi je potrebno da budem iskrena, da podelim s njim deo sebe koji je možda mračniji nego što bih volela da priznam. Znam da to što sam uradila nije ispravno, i da bih volela da mogu da obrišem te dane, ali to je deo mene, deo mog života koji se ne može izbrisati. I, dok živim u braku sa njim, znam da će ta tajna jednog dana izaći na videlo, jer nije fer prema njemu da živim sa nečim što bih želela da zaboravim, a što je deo mene.
Ali kako da mu kažem? Kako da mu kažem da sam bila ljubavnica mnogim opasnim momcima, da sam se kretala u krugovima koji su bili opasni, nasilni i destruktivni? Da sam se upuštala u veze koje su me samo povređivale, ali koje sam tada smatrala uzbudljivim? Da li će to promeniti način na koji me vidi? Da li će me mrzeti? Da li će me napustiti zbog stvari koje sam uradila pre nego što sam njega upoznala?
Moje srce je ispunjeno strahom, iako ga volim više nego ikada. Želim da budemo zajedno zauvek, želim da naš brak bude snažan i stabilan, kao što je i sada. Ali ne mogu više da živim s ovom tajnom. Strahujem da će to uništiti sve što smo izgradili, a opet, osećam da je vreme da budem iskrena i sa njim i sa sobom.
Ponekad mislim da bi bilo bolje da sve ovo zadržim za sebe. Možda bi bilo lakše samo ignorisati prošlost i nastaviti dalje. Ali, duboko u sebi, znam da istina uvek izađe na površinu. Možda je bolje sada nego kasnije. Možda ako budem iskrena, ako budem podelila s njim svoja osećanja, on će shvatiti da nisam ista osoba koja sam bila tada. Možda će to ojačati naš brak, možda neće. Ali, jedno je sigurno: ne želim da živim s ovom tajnom zauvek.
U ovoj borbi sa sopstvenim osećanjima, sve što želim je da izgradim bolju budućnost, ne samo za mene, već i za njega, za nas dvoje. Iako nije lako, želim da budem iskrena i da krenem napred bez senki prošlosti koje me prate.
About The Author
