Bilo je to jedno od onih putovanja zbog kojih sam se osećao kao pravi profesionalac. Odlazak na službeni put, mesec dana daleko od kuće, trebalo je da bude prilika da se opustim i posvetim poslu. No, nijednog trenutka nisam mogao ni da pretpostavim šta će me dočekati kod kuće. Kad sam se vratio, zatekao sam je, moju ženu, u krevetu sa kumom, čovekom kojeg sam smatrao prijateljem.
Kumu je bilo oko 50 godina, godinama stariji od nje, i nikada nisam pomislio da bi mogao da bude i nešto više od prijatelja. Ipak, kad sam ušao u našu spavaću sobu, scena koju sam zatekao bila je šokantna. Moja žena, sa njim u krevetu, izgledali su kao da je to nešto potpuno normalno. Umesto da je ljutnja preplavi, sve što sam mogao da uradim bilo je da stanem tamo i gledam.
Rekla je da nije želela da me povredi, ali osećala je da nešto nedostaje. I tako je, verovatno, nalazila utehu u njegovom društvu. Taj trenutak promenio je sve. Nije bilo povratka. Kumu nisam mogao da pogledam u oči nakon toga. Bio je to trenutak kada sam počeo da preispitujem sve. Da li je ona to planirala sve vreme? Da li sam zaista bio slep i nesvestan svega što se dešavalo iza mojih leđa? Verovao sam da je on moj prijatelj, ali sve je bilo lažno. Moje poverenje je bilo slomljeno, a srce je bilo uništeno.
Nikada nisam želeo da budem u situaciji u kojoj bih morao da biram između prijateljstva i braka. Ali sada, sve je bilo jasno. Bio sam povređen, ali nisam mogao da shvatim šta ta veza za nju znači. Nakon tog dana, odnos sa ženom više nije bio isti. Pokušao sam da je razumem, da dam šansu, ali sve što smo imali, nestalo je u tom trenutku.
Kuma sam poznavao ceo život. Bio mi je kao brat. Kad sam se ženio, nije bilo dileme — on će biti moj kum. Verovao sam mu slepo. Nikada mi ne bi palo na pamet da baš on bude osoba koja će mi oduzeti sve.
Jedne večeri, vratio sam se ranije s puta. Niko nije znao da dolazim. Ušao sam u kuću i osetio odmah da nešto nije u redu. Na stolu su bile dve čaše vina, a vrata spavaće sobe poluotvorena.
Tiho sam prišao i kroz pukotinu video svoju ženu i kuma, obnažene, izgubljene jedno u drugome. Nisam mogao da verujem očima. Osećaj izdaje me presekao. Stajao sam nekoliko trenutaka u šoku.
Kada su me primetili, ona je vrisnula, a kum je pokušao da mi nešto kaže. Nisam ih slušao. Samo sam se okrenuo i izašao. Kasnije su dolazili, molili za oproštaj. Kum se pravdao, govorio da je to bilo “slučajno”, “greška”, “trenutak slabosti”.
Za mene, tog dana, izgubio sam i ženu i najboljeg prijatelja. A najviše sam izgubio veru u ljude.
About The Author
