Marina, 47 godina, Beograd – “Udovica sam i Ne Tražim Avanturu: Želim Muškarca Koji Će Me Pustiti Da Budem Svoja”

Zovem se Marina, imam 47 godina i dolazim iz Beograda. Nisam žena koja se stidi da kaže da traži ljubav. U ovom trenutku života, više ne mogu i neću da ćutim o svojim potrebama. Dugo sam mislila da je bolje biti sama nego ponovno rizikovati. Ali usamljenost nije sloboda – to sam tek kasno shvatila. Zato danas, iskreno i bez filtera, pišem ove reči.

Udovica sam već šest godina. Moj muž, moj saputnik, preminuo je od bolesti koja mu je naglo oduzela snagu, a meni deo duše. Ostala sam sa ćerkicom koja je tada imala 12 godina, i celim svetom na mojim ramenima. Danas je odrasla, živi samostalno i podržava moju odluku da tražim nekoga za sebe. Ne tražim oca za nju – tražim partnera za sebe.

Radim kao administrativni referent u državnoj firmi. Moj život je jednostavan, ali ispunjen. Volim da kuham, uređujem cveće na balkonu, čitam knjige i šetam pored Dunava. Moj svet nije glamurozan, ali jeste stabilan. I ono najvažnije – moje srce je otvoreno.

Fizički sam visoka 168 cm, imam 66 kilograma, srednje dužine smeđu kosu i zelene oči. Ljudi mi kažu da imam blag izraz lica i osmeh koji uliva poverenje. Ne koristim fotošop ni filtere. Nisam ni pokušavala da glumim nešto što nisam – jer, ako me voliš, treba da voliš mene, a ne masku.

Oblačim se klasično i s merom. Volim ženstvene haljine, jednostavan nakit i prirodan izgled. Moje lice nosi tragove vremena, ali i tragove života – i na to sam ponosna. Svaka bora ima svoju priču, svaka mi je lekcija.

Ne zanimaju me muškarci koji žele da “zaborave bivšu” kroz mene. Nisam tu da lečim rane. Tu sam da volim, ako me neko prepozna kao ženu, a ne projekat.

Tražim muškarca između 45 i 60 godina. Stabilnog. Emotivno dostojnog. Nekog ko zna da razgovara, ali i da ćuti kada je potrebno. Ko zna da zagrli, ne samo telom već i dušom. Neko ko neće imati potrebu da me menja, već da me razume. Muškarca koji zna da poštuje, ali i da se otvori.

Ne moraš biti savršen, ni fizički ni materijalno. Ako imaš stomak – nema veze. Ako ti je kosa proseda – to mi je čak i privlačno. Važno mi je da si iskren, da znaš ko si i šta tražiš. Ne zanimaju me prevaranti, večiti momci i oni koji se još traže. Prekasno je za to.

Idealno bi bilo da si iz Beograda ili blizine. Ne zato što ne verujem u veze na daljinu, već zato što verujem u dodir, zagrljaj i prisutnost. Volim da kuvam večere u dvoje, da zajedno pijemo kafu vikendom, da šetamo Kalemegdanom ili samo gledamo film dok pada kiša.

Ako si neko ko ume da voli, ko zna da podeli tišinu, i ko razume da ljubav posle 40-te nije slabija – već dublja, tada me možda već poznaješ bolje nego što misliš.

Ne tražim da se javiš odmah. Samo ako si pročitao sve ovo, ako te bar jedna rečenica dotakla, možda je to znak. Ne verujem u sudbinu, ali verujem u tajming. Možda je ovo naš.

Ne želim flert. Ne želim lažne profile, ni prazna obećanja. Ako si stvaran čovek, sa stvarnim srcem i stvarnim namerama – javi mi se. Piši mi kao da pišeš sebi. Ako prepoznaš svoju tišinu u mojoj – možda nismo daleko jedno od drugog.

Završavam ovu poruku s verom da negde postoji muškarac koji zna da je ljubav izbor. Svaki dan. A ja sam spremna da biram.

UKOLIKO ŽELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD

About The Author

spojljubavni@gmail.com

See author's posts