Zovem se Mirela, imam 34 godine i živim u Sarajevu. Ako bih morala da se opišem jednom rečenicom – rekla bih da sam žena koja je mnogo dala, mnogo čekala, ali nikada nije prestala da veruje u ljubav.
Ovo nije oglas iz očaja, već iz snage. I nije upućen bilo kome, već onom pravom – ako je još uvek tamo negde.
Rođena sam i odrasla u ovom gradu. Sarajevo mi je pod kožom – miris kiše u jesen, zvuci ulica koje pamte i tugu i radost, kafići u kojima možeš da sediš satima i ćutiš s nekim, a da opet sve kažeš. Završila sam ekonomiju, radim kao knjigovođa u jednoj privatnoj firmi. Moj posao je miran, ali život često nije bio.
Visoka sam 165 cm, imam smeđu kosu, bademaste oči, i one izražajne crte lica koje mi svi kažu da “ne možeš da ne primetiš”. Ne volim preterano šminkanje, volim prirodnost. U teretanu ne idem, ali hodam svakog dana sat vremena jer mi je to terapija. Imam obline – da, i ne stidim ih se. Naučila sam da volim svoje telo jer u njemu živi žena koja je naučila da se digne posle pada.
Nisam se nikada udavala. Ne zato što nisam htela, nego zato što nisam htela pogrešno. Imala sam dve ozbiljne veze – jedna se raspala zbog razlike u ciljevima, druga zbog tišine koja se uvukla među nas. U početku su svi divni, a onda prestanu da gledaju u tebe, počnu da gledaju kroz tebe. To više ne želim.
Ja sam žena koja zna šta hoće. Želim da volim. Da se smejem s nekim do kasno u noć. Da osetim sigurnost u zagrljaju, da pravim planove za sutra. Da zajedno kuvamo nedeljni ručak, šetamo pored Miljacke, gledamo serije pod ćebetom i delimo tišinu bez tenzije. Zvuči jednostavno, zar ne? A danas tako retko.
Ne očekujem savršenog muškarca. Očekujem iskrenog. Želim da budem sa nekim ko zna da ceni ženu – ne samo zbog izgleda, nego zbog duše. Želim muškarca koji ima svoje principe, ali i meko srce. Nekoga ko zna da prećuti kad treba, ali i da kaže kad nešto nije u redu. Nekoga ko se ne boji obaveze, ali ni bliskosti.
Tražim muškarca između 35 i 45 godina. Ako si razveden – u redu. Ako imaš dete – još bolje, znači da znaš šta znači odgovornost. Ako živiš van Sarajeva – piši mi ipak, nikad se ne zna. Volim putovanja, volim nova mesta. Živela sam jedno vreme i u Mostaru, pa sam navikla na menjanje sredina.
Volim knjige, posebno psihološke trilere. Obožavam filmove, naročito one koji ti ostave osećaj još satima posle. Volim more, ali isto tako i planinu. Moje idealno veče? Dobra knjiga, stara muzika i neko kraj mene da mi stavi ruku na rame i ćuti sa mnom. Ponekad je to sve što treba.
Ne pijem, ne pušim, nemam nikakvih drastičnih prošlosti. Ali imam ožiljke – svi ih imamo. Samo ih više ne krijem. Ponosno ih nosim jer su me oni oblikovali. Nisam ni naivna, ni ogorčena. Samo sam realna. Znam da brak nije samo ruže, nego i trava koju treba stalno kositi.
Volim da kuvam. I to ne zato što “treba”, nego zato što uživam da nekog obradujem tanjirom tople supe ili domaćim kolačem. Možda ti zvuči staromodno – ali ja verujem da je put do muškog srca i dalje kroz stomak i razumevanje.
Mnogi danas traže “nekog za izlazak”, “nekog da popuni prazninu”, “nekog da ne bude sam”. Ja tražim nekog ko ne želi da beži iz svoje usamljenosti, već da je podeli. Nekog ko zna koliko je teško biti sam sa sobom, ali i koliko je lepo biti sa nekim ko te vidi – baš onakvog kakav jesi.
Ako si još uvek tu, ako si pročitao sve do kraja – već mi se sviđaš. Znači da nisi brzoplet, da umeš da slušaš i da ti je stalo.
Ne očekujem poruke “hej” ili “šta ima”. Napiši mi nešto iskreno. Reci mi šta tražiš, gde si sada u životu, šta ti nedostaje. Reci mi da li voliš šolju kafe ujutru i kakvu muziku puštaš kad voziš sam.
Možda si upravo ti razlog što sam odlučila da napišem ovaj oglas. Možda si baš ti onaj s kojim ću deliti sutrašnji doručak. Možda nije slučajno što si ovde.
Neću ti obećati bajku. Obećavam ti realnost, nežnost i partnerstvo. Ako je to ono što tražiš – piši mi.
Ponekad se pitam – da li još uvek postoje muškarci koji čitaju ovakve tekstove i ne smeju se cinično? Da li još uvek ima onih koji prepoznaju ozbiljnost iza nežnih reči? Koji ne traže samo “savršenu figuru”, nego razumevanje, toplinu, stabilnost? Ako si jedan od njih – veruj mi, ovaj oglas je za tebe.
Ljudi često kažu da sam jaka žena. I jesam – jer sam morala. Ali istina je da bih volela da ne moram da budem jaka sve vreme. Volela bih da mogu da se oslonim. Da znam da, ako me sutra nešto slomi, nećeš pobeći nego stati ispred mene i reći: „Tu sam.“ To mi fali. I to tražim.
Puno sam razgovarala sa sobom pre nego što sam odlučila da se ovako javno otvorim. Znam da rizikujem komentare, osude, možda i podsmeh. Ali sam shvatila da je gore ćutati. Gore je proći još jedan mesec, još jednu godinu, još jedno leto – a ne pružiti sebi šansu.
Život mi nije bio loš, ali jeste bio tih. Previše puta sam stavila tuđe potrebe ispred svojih. Bila rame za plakanje, ona koja razume, ćuti, trpi. Sad bih volela da postoji neko kome ne moram da objašnjavam ko sam, zašto ponekad ćutim, zašto se nekad povučem. Da znaš da to nije znak hladnoće, već dubine. Nije distanca, već moj način da ne budem previše.
Mnogo volim decu. Nisam majka, ali bih volela da jednog dana budem. Ipak, ne tražim brak samo da bih „ispunila kvotu“. Želim dete iz ljubavi, sa partnerom koji to želi isto koliko i ja. Ako ti već imaš dete, to mi ne smeta – naprotiv. To mi govori da znaš šta znači odgovornost i koliko je važno negovati vezu, i u dobru i u teškom.
Nisam osoba koja stalno visi po kafićima. Volim tišinu doma, volim rutinu, mir. Vikende često koristim za šetnje po Trebeviću, poneku kafu sa sestrom ili jednostavno ostanem kod kuće i pogledam neki film iz 90-ih. Volim jednostavne stvari. Nikad nisam bila žena kojoj treba skupi auto ili egzotično putovanje da bi bila srećna. Ja sam žena kojoj treba pažnja, poštovanje i prisutnost.
Znam da vreme brzo ide. Znam i da mnogi ljudi već sa 30-tak godina kažu da je „kasno“. Ja ne mislim tako. Verujem da su najbolje priče one koje dođu kad više ne glumiš, ne igraš igre, ne pokušavaš da impresioniraš – već samo budeš to što jesi. I čekaš nekog ko će baš to prepoznati kao vrednost.
Nisam savršena. Imam svoje slabosti, strahove, svoje dane kada mi ništa ne ide. Ali sam iskrena, verna i ne igram igrice. Ako voliš transparentnost, ako ceniš direktnu komunikaciju – bićeš kod mene kao kod kuće.
Nisam opsednuta društvenim mrežama. Imam profil, naravno, ali više ga koristim zbog posla i da budem u kontaktu s prijateljima. Ako si tip koji ceo dan skroluje i upoređuje se sa drugima – verovatno nismo isti svet. Ali ako voliš da živiš stvaran život, voliš duge razgovore uz vino, iznenadne izlaske van grada, ili jednostavno ležanje u tišini – onda te tražim.
Tražim stabilnog muškarca, emocionalno zrelog. Nekog ko zna da sve ne mora biti idealno da bi bilo stvarno. Ako imaš svoj stan ili živiš sam – super. Ako živiš sa roditeljima jer pomažeš, to mi pokazuje da si odgovoran. Samo ne želim više da budem žena koja vuče celu vezu na svojim leđima. Želim ravnotežu, partnerstvo.
Ne očekujem da mi pišeš bajke. Očekujem iskrenost. Napiši mi kakav si, čime se baviš, šta voliš. Reci mi šta ti nedostaje u životu. I da, napiši mi i šta ne želiš više – jer i to je važno.
Ne moraš biti bogat, samo budi čovek. Sa dušom. Sa željom da voliš jednu ženu i samo nju.
Ako veruješ da dvoje ljudi i dalje mogu da izgrade nešto pravo – i ako si spreman da za to i daš deo sebe – možda je ovo tvoj znak. Ja sam spremna. Ne da trčim, nego da hodam zajedno. Da gradimo temelje, a ne kule u vazduhu.
Verujem da se velike ljubavi ne dešavaju slučajno. One se dese kad dvoje ljudi odluče da ne odustanu. Ja neću odustati od sebe, a ni od ljubavi. A ti?
UKOLIKO ŽELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About The Author
