Njena ispovest je teška i emotivna, a izdaja koju je doživela ostavila je posledice koje se ne brišu lako.
Veza Brankice iz Prijedora započela je kao priča kakvu mnoge žene priželjkuju. U njen život ušao je muškarac koji je delovao stabilno, zrelo i brižno. Bio je uspešan u svom poslu, stariji od nje desetak godina i, na prvi pogled, idealan partner i budući otac.
Ubrzo su se venčali, a zatim dobili ćerku. Međutim, samo šest meseci nakon porođaja, njen život je počeo da se raspada.
Težak porođaj, potpuna posvećenost bebi i umor učinili su da ne primeti prve znake udaljavanja. Suprug je postajao hladan, povučen i sve ređe prisutan. Vremenom se preselio da spava u dnevnoj sobi, uz objašnjenje da mu smeta dečiji plač i da mu je potreban odmor.
Brankica je verovala tim rečima, sve dok nije shvatila da je svaki pokušaj bliskosti nailazio na odbijanje.
Njeno samopouzdanje je počelo da nestaje. Sve češće je krivicu tražila u sebi, u svom telu koje se promenilo nakon trudnoće. Počela je da se povlači, da preispituje sopstvenu vrednost i da veruje da je ona razlog njegovog ponašanja.
Istovremeno, on je sve češće izlazio iz kuće pod nejasnim izgovorima, vraćao se kasno ili se uopšte nije javljao. Razgovori su nestali, a brak se pretvorio u tiho zajedništvo bez emocija.
„Postali smo stranci pod istim krovom“, priznaje Brankica. „On je prema detetu bio pažljiv otac, ali mene je potpuno isključio iz svog sveta.“
U pokušaju da pronađe odgovor, počela je da proverava poruke, mejlove i telefon, nadajući se da će pronaći objašnjenje koje će joj doneti makar malo mira. Nije našla ništa – sve do jednog trenutka koji je promenio sve.
Jedne večeri, suprug je povezao laptop sa televizorom. Na ekranu se iznenada pojavila fotografija muškarca, uz poruku eksplicitnog sadržaja. U tom trenutku, kako kaže, sve joj se „ugasilo“.
Istina je izašla na videlo na najteži mogući način.
Suočavanje koje je usledilo bilo je traumatično. Umesto objašnjenja, naišla je na hladnoću, pretnje i potpunu emocionalnu blokadu. Shvatila je da je godinama živela u braku koji je služio kao paravan.
Razvod nikada nije formalno pokrenula, iz straha i nesigurnosti. Ubrzo je sa ćerkom napustila stan i vratila se roditeljima, gde je prvi put posle dugo vremena dobila podršku i osećaj sigurnosti.
Kasnije je saznala da je istina bila poznata mnogima, osim njoj. Njen bivši suprug se u međuvremenu odselio u inostranstvo i započeo novi život. Kontakt sa detetom nije održavao.
Danas Brankica vodi tihu borbu sa posledicama stresa i trauma. Leči se, pokušava da se oporavi i da svom detetu obezbedi stabilno i zdravo odrastanje.
„Najteže je prihvatiti da sam izgubila godine života u iluziji“, kaže ona. „Ali učim da idem dalje, korak po korak.“
