Zovem se Jelena, imam 39 godina i živim u malom gradu u unutrašnjosti Srbije. Moj muž Marko i ja smo u braku već 14 godina. Imamo dvoje dece, stabilan posao, kuću u kojoj živimo… Na prvi pogled – obična porodica. Ali ono što nas je uvek razlikovalo od drugih bio je intenzitet naše bliskosti. Nije uvek bilo lako, ni savršeno, ali prošle godine odlučili smo da uradimo nešto što ni mi sami nismo verovali da ćemo moći: dogovorili smo se da imamo intimne odnose svaki dan tokom cele godine.
Da, dobro ste pročitali – 365 dana intimnosti bez izuzetka. Bez izgovora, bez „boli me glava“, bez „umoran sam“, bez „sutra ćemo“. Iako su nas prijatelji i poznanici gledali u neverici kada smo im to (kroz šalu) pomenuli, mi smo to shvatili kao izazov – da pokušamo da obnovimo bliskost, da se ponovo spojimo, da testiramo naše granice. Nije bilo lako. Prvi mesec je bio zabavan, skoro kao medeni mesec. Drugi mesec već pomalo iscrpljujući. Treći – test karaktera.
Ali šta nam se desilo posle godinu dana?
Nešto što nismo mogli ni da zamislimo.
U početku smo se više smejali, više pričali, više gledali jedno drugo u oči. I zaista, seks je bio samo početak – emocionalna povezanost koja je došla uz to bila je pravo čudo. Počeli smo da primećujemo male stvari jedno kod drugog. Ja njegov pogled kad se vrati s posla, on moj način na koji uvijam kosu kad sam nervozna. Više nismo prolazili jedno pored drugog kao cimeri – ponovo smo postali ljubavnici.
Nakon šest meseci, bilo je i dana kad nismo želeli. Bili smo umorni, deca su bila bolesna, imali smo obaveze. Ali trudili smo se. Nekad je to bilo 10 minuta nežnosti, a nekad dug razgovor i dodiri koji su se pretvarali u nešto više. Naučili smo da bliskost ne znači samo seks – već razumevanje, strpljenje, poštovanje.
Ali onda su počele da se dešavaju čudne stvari…
Osećala sam kao da se zaljubljujem u svog muža ponovo. Osećala sam leptiriće, želju da ga iznenadim, da ga usrećim. On je počeo da mi piše poruke kao kad smo se zabavljali. Uveče bismo se gledali kao da smo prvi put zajedno. Naša veza je oživela.
Naravno, bilo je i teških trenutaka. Nesuglasice, stres, svakodnevne obaveze. Nismo mi nikakav savršeni par. Ali ono što smo otkrili jeste da redovna intimnost leči. Smiruje. Povezuje. Otvara vrata komunikacije. Ne možete se ljutiti na nekoga s kim delite najdublju bliskost svakog dana. Ili barem – možete, ali brzo nađete način da se pomirite.
Na kraju te godine, shvatili smo nešto neverovatno: nismo više isti ljudi. Naše samopouzdanje je poraslo. Naša deca su primetila da smo vedriji, da se više smejemo. Prijatelji su pitali koji je naš „tajni recept“. A mi smo samo ćutali i smeškali se.
Nismo nastavili tim tempom i naredne godine – bilo bi nerealno očekivati da se baš svakog dana dogodi nešto. Ali ono što se promenilo zauvek jeste naš odnos. Više ne zaboravljamo koliko je važno dodirnuti, pogledati, poljubiti. Koliko je važna povezanost.
Zato, ako pitate mene da li vredi probati… Moj odgovor je – da, ali ne zbog seksa. Nego zbog bliskosti koju donosi. Jer ponekad se ljubav ne izgubi – samo zaspi. A ponekad je potrebno nešto ludo da je probudite.
About The Author
