Okolina ju je hrabrila da rodi dete, bez obzira da li ima ili nema muža
Oče, imam 36 godina, nemam dece, nisam udata. Svi oko mene su mi dosadili, mozak mi kljuju – rodi za sebe. Čak me i doktori tako savetuju – kažu da ćeš postati starorodka, biće ti kasno. Moj prijateljica je upravo to uradila. Ali mnogi je sada osuđuju, kažu, bez oca, nije jasno od koga je rodila. I ona možda ima smisao života – bebu. I ja želim da budem majka. Zar to nije nepravedno, oče? Neko ima decu, a neko ne? Zar žena ne može da ima dete? U Bibliji je čak napisano da se žena spasava rađanjem. Sada mnoge rađaju za sebe. Imam čoveka, govorila sam mu o tome. Izgleda da mu to ne smeta. Ali ne želi porodicu i nikakve obaveze. Meni i nije potrebno. Ja ću ga hraniti. Mogu i tajno od njega da rodim. Ne znam šta da radim. Vreme ističe. Možda stvarno treba da rodim što pre, jer ne postajem mlađa. Šta bih trebalo da uradim?”
Ovo pitanje dobio je jedan sveštenik, a odgovr koji joj je dao, mlada žena nikako nije očekivala!
“Užasnut sam Vašim rečima. Pa, Vi bi tražili od mene blagoslov da nabavite psa. A Vi o detetu govorite. Da i još van braka, u bludu hoćete da rodite – dakle, za sebe. Kakva neodgovornost! Oprostite, ali bih hteo da pitam i Vas i Vašu prijateljicu: „Drage moje, da li ste poludele?“ Ne razumem značenje ovog strašnog izraza, zasićenog divljom sebičnošću i samoljubljem „roditi za sebe“, pa čak i sa dodatkom da „mnogi tako rade“. A da li Vi znate da mnogi sada bludniče, puše, piju, drogiraju se, a još i kradu, sede u zatvorima zbog ubistava i pedofilije, rade abortuse??? Da li vam je takva većina pokazatelj? Ako većina bezbožnog sveta već ide potpuno po zlu, da li to znači da i mi treba da poludimo? ZAUSTAVITE SE !!! Ne slušajte zlobne kritičare koji daju takve bezumne savete. I kakve veze imaju ljudi s tim? Hoće li Vam oni suditi na Strašnom Sudu? Da li ste Vi sigurni da će dete rođeno, ne u roditeljskoj ljubavi i naklonosti, već u grehu bluda, lišeno oca i porodice pune vrednosti, biti srećno? Šta je on kriv pa je namerno osuđen na patnju? Vaša osećanja su važna, ali detetova je svejedno? Hoćete li se igrati sa lutkama?
Deca su ogromna odgovornost, teški trud i krst! A Vi sve vidite u ružičastom svetlu. Kao da ćete roditi i beskrajna radost će Vam pasti na glavu. Ne znate kako se majčino srce lomi kada deca obole, čak i umru, kada nastanu razne tuge i teške okolnosti, kako se majka brine za svoje dete. Vi vidite u rađanju dece sreću i smisao života, a niste se zapitali zašto ljudi sa decom postaju tako nesrećni? Zašto roditelji ponekad mrze svoju decu i krive ih za njihove teškoće i probleme? I čak ih napuštaju, odriču ih se … Ako žena ima suštinski pogrešan pogled na svet i nema mira u njenoj duši, onda je nijedno dete neće spasiti.
Dete bez oca spaliće Vam svu dušu. Bolno ćete kriviti sebe što ste mu oduzeli ono najvažnije i naterali ga da pati. Vaše srce će se slomiti kada dete bude gledali drugu decu kako se igraju sa tatama, koji ih vole, ljube, grle, maze, a Vaše će za sve ovo biti uskraćeno? Da li ste zaista spremni da priredite takvo mučenje detetu zbog svog sumanutog hira da imate dete po svaku cenu? Ako zaista želite da se posvetite odgajanju deteta, onda je mnogo bolje uzeti dete iz sirotišta i postati mu majka, dati mu ljubav i nežnost, nego počiniti strašni greh, roditi u bludu i sramoti.
Na ispovest mi dolazi na desetine žena koje su se porodile na sličan način (neke su se zaletele da se udaju, neke su se nadale da će zadržati muškarca detetom, neke su radile vantelesnu oplodnju itd.) i reći ću vam, one nisu postale srećnije od takvog greha i život im se loše posložio. Sada se kaju i plaču što su dete koristili kao oruđe za postizanje sebičnih ciljeva. Zbog surovosti i samovolje ovakvih nesrećnih majki deca su izuzetno retko zdrava i srećna. Činjenica ostaje činjenica. Strastvena želja da se uredi svoj lični život i da ne budu crna ovca u našem nemoralnom društvu postaje tolika opsesija da su sirote žene u očajanju spremne čak da osude svoju buduću decu na patnju. Kakvo bezumlje!!! Ali spoznaja greha dolazi vrlo brzo i nepodnošljiv bol dolazi sa njim, ali ništa se ne može promeniti.
Razumem da je teško slušati zle jezike. Najpre ti savetuju da bludniš i da rađaš „za sebe“, a onda će Vas nazivati raskalašnom, prekorevati ti Vas da ste rodili bez oca i razvratnica. Prestanite da se prepuštate narodnom likovanju i prilagođavanju lažnom javnom mnjenju – ovo je, izvinite, prosto glupo. Neka svako uredi svoj život, a ne da pametuje kako će ko živeti. A oni su i sami do ušiju u gresima i problemima, a još druge uče: „rodi za sebe“, „nađi čoveka“, „brzo se udaj“, i pričaju kojekakve gluposti. Da li oni sebe zaista smatraju pametnijima od Boga? Razumni ljudi shvataju da je sve po volji Božijoj, a bezumne nema se šta da slušati.
Ne mogu da razumem zašto je nama toliko važno šta grešni ljudi govore i misle, a pri tom je apsolutno svejedno šta govori Bog? U Svetim Zapovestima On upozorava – ne grešite, inače ćete stradati. I uči nas kako da budemo srećni – otvorite Jevanđelje, čitajte. A mi namerno idemo protiv Njega i pritom se još nadamo nekoj vrsti sreće. A onda plačemo, patimo i Boga krivimo. Gospod se iz ljubavi Svoje brine o nama, vodi nas ka spasenju, a mi lukavstvom i lukavstvom hoćemo da Ga prevarimo i sve učinimo na svoj način, kao da bolje od Boga znamo kako treba. Oh, kako je sve to strašno.
Ne mučite sebe i shvatite da rađanje deteta nije smisao života! Biblijski citat ne treba iskrivljavati, već znati do kraja: „Žena se spasava rađanjem ako prebiva u veri i ljubavi, u svetosti sa čednošću“. Svi rađaju: i miševi i mačke.
Roditi je lako- to uopšte nije cilj samo po sebi. Ovde je sama priroda sve uredila, i ovde je zasluga žene mala, ali samo nekolicina može da podigne pravog hrišćanina, pristojnu i dostojnu osobu. Duhovno i moralno stanje našeg društva je vrlo jasan dokaz o tome. Ispostavlja se da ako se jednostavno razmnožavamo, a ne znamo da dostojno po savesti vaspitavamo svoju decu, po čemu se onda razlikujemo od životinja?
Vi govorite o nekakvoj nepravdi – neko ima decu, neko ne. Ali zamislite samo koliko ljudi živi bez dece, među njima nisu samo monasi, već i velike žene i izuzetni ljudi! Kao Matrona Moskovska, Ksenija Petrogradska, Marija Egipatska i mnogi mnogi svetitelji. Svaka osoba ima svoju misiju na zemlji. Ne moraju svi da rađaju. Prisustvo ili odsustvo deteta samo po sebi ništa ne znači Gospodu, samo su mu važna naša čista savest i dobro srce.
Udata ili neudata, bez dece ili sa 10 dece – sve u životu treba prihvatati kako jeste. ZNAČI TAKO JE NEOPHODNO – OVO JE VOLjA BOŽIJA I TAKO JE BOLjE ZA VAS! U svakoj situaciji pozvani smo da budemo srećni, služimo Bogu i bližnjima, radujemo se i blagodarimo Tvorcu.
Moj savet Vama je: idite češće u crkvu, pričešćujte se, putujte po svetim mestima, činite dobro, radujte se životu, i što je najvažnije, manje slušajte ljude, a više Gospoda! Dobar hrišćanski život i ocrkovljenje otvoriće vam potpuno nov i tako svetao svet vere da nije dozvoljeno svim porodicama sa decom i muževima da dožive ovo čudo! Nije sve tako jednostavno rođena … I čak nemoj ni da se brineš, Bog ima sve pod kontrolom i On sve čini za Vaše dobro i spasenje !!! Sreća, duševni mir i osećaj punoće života nikako ne zavise od porodice, dece, karijere, bogatstva i nečeg drugog materijalnog. Ovo stanje apsolutnog blaženstva i mira Gospod otkriva samo onim ljudima koji se potpuno oslanjaju na Njegovu svetu volju i ispunjavaju Zapovesti Hristove! Što Vam iskreno molitveno želim.”
IZCOR>STIL.KURIR.RS
About The Author
