Ne pišem ovo da bih tražila opravdanje. Ne pišem čak ni da bih nekome dala savet. Ovo je jednostavno moja istina – istina žene koja je u braku već više od dve decenije, ali koja već deset godina vodi dvostruki život.
Zovem se Gili, imam 48 godina i dolazim iz mirnog škotskog gradića. Sa suprugom sam već 21 godinu. On je dobar čovek – miran, stabilan, posvećen porodici. Ali ono što mnogi ne znaju jeste koliko ljubavi može da izvetri iz braka ako se ne neguje svakog dana. Vremenom smo se udaljili. Postali smo cimeri koji dele krevet, ali ne i snove.
Nisam odmah krenula da tražim utehu. Naprotiv, dugo sam se borila sa sobom, sa osećajem da nešto fali, da više nisam ista žena. Želela sam da se vratim sebi, da osetim život u venama. A onda se desilo – upoznala sam muškarca koji je bio potpuna suprotnost mog muža. Spontan, strastven, pažljiv. Jednom rečju – probudio me.
Naš odnos nije bio samo fizički. Bio je to prostor u kojem sam ponovo bila viđena, dodirnuta, slušana. Znam, mnogi će me osuditi. Ali verujte – paralelno s tim, trudila sam se i oko svog braka. Moj ljubavnik me je podsetio šta znači biti živ, a to sam unela i u svoj dom.
Niko ne zna za njega. Moj muž nikada ništa nije posumnjao. I ne, ne planiram da mu ikada kažem. Jer ono što imam s tim drugim muškarcem nije ugrozilo moj brak – naprotiv, učvrstilo ga je. Naučila sam da cenim ono što imam, da ne uzimam partnera zdravo za gotovo. Počela sam ponovo da se trudim oko sitnica, oko komunikacije, oko bliskosti. I naš brak se popravio. Ne zbog ljubavi koju sam našla van njega, već zato što sam pronašla sebe.
Da li se kajem? Ponekad. Postoje trenuci kada me pogodi talas krivice. Ali onda se setim žene koja sam bila pre te afere – umorna, izgubljena, nevidljiva. Danas sam bolja majka, bolja partnerka, jer sam sebi dala dozvolu da budem srećna, makar i na način koji društvo ne odobrava.
Znam da mnogi neće razumeti ovu priču. Ali isto tako znam da nisam jedina. Mnogo žena živi u tišini, u hladnim krevetima, u brakovima bez dodira i reči. I neka ovo bude glas za sve nas – za one koje su morale da biraju između svoje istine i onoga što se “sme”.
About The Author
