Zovem se Ljiljana. Imam 52 godine i živim u mirnom gradiću u blizini Prijedora. Možda moje godine ne privlače pažnju na prvi pogled, ali moje srce još zna kako da voli – iskreno, duboko i nežno, kao što samo žena koja je prošla kroz život zna da voli.
Udovica sam već šest godina. Moj muž je bio dobar čovek, poštovao me je, gradili smo zajedno život pun razumevanja. Imali smo planove za penziju, putovanja, vikendicu, ali život je imao drugačiji plan. Otišao je tiho, bez reči, ostavivši mi sećanja, suze, i puno tišine. Nema ga više, ali nisam ja nestala s njim.
Zato se danas usuđujem da napišem ovaj oglas. Nije lako. Nisam od onih žena koje se same slikaju za Fejsbuk, koje kače statuse o ljubavi i traže pažnju. Ja tražim čoveka. Prijatelja. Saputnika. Muškarca koji zna šta znači da ti neko fali u tišini kuće, da ti ruka zadrhti kad ležeš sam. Ne tražim zamenu za svog muža. Tražim novu priču. Novi početak. I ako si ti tu – hvala ti što čitaš.
Po prirodi sam domaćica. Volim da kuvam, da brinem o svom dvorištu, cveću. Imam psa koji mi je često jedini sagovornik. Vikendom volim da prošetam do reke, ponesem kafu u termosu i jednostavno sedim u tišini. Nisam usamljena jer sam slaba – usamljena sam jer nemam s kim da podelim sve ono lepo što još postoji u meni.
Volim pažnju, ali ne tražim glamur. Dovoljna mi je poruka za dobro jutro, ruka kad mi zatreba, neko ko će me gledati kao ženu – ne kao prošlost, već kao moguću budućnost.
Tražim muškarca preko 50 godina, slobodnog, ozbiljnog i dobrog čoveka. Ako si iz Bosne, Srbije, Hrvatske, Crne Gore – nije važno. Važno je da si spreman da voliš. Možda si i ti udovac. Možda si razveden. Možda si jednostavno sam predugo i pitaš se da li ima još žena koje umeju da ćute, slušaju, razumeju – ima. Ja sam ovde.
Nisam komplikovana. Ne tražim tvoj novčanik, tvoju prošlost ni tvoj savršeni izgled. Želim tvoju toplinu, tvoju vernost, tvoju pažnju. Ako voliš šolju kafe rano ujutru, ako znaš da ćutiš sa ženom a da ti ne bude neprijatno, ako znaš da dodir kaže više od hiljadu reči – onda se nadam da ćeš mi pisati.
Ne znam kako se zoveš, ni gde si, ni kakve su ti ruke – ali možda su to baš ruke koje će mi ponovo vratiti osmeh na lice. I zato… ne čekaj dugo. Život brzo prođe. Ako si usamljen, piši mi. Ako želiš pravu ženu, stvarnu osobu, iskrenu vezu – piši mi.
About The Author
