Pleme koje jede svoje mrtve i otima žene – istinita priča iz srca Amazonije
Duboko u neprohodnim prašumama Amazonije, na granici između Perua i Brazila, živi jedno od najtajanstvenijih i najkontroverznijih plemena na svetu – Matses, poznati i kao Mayoruna. Iako su danas delimično prihvatili civilizaciju i stalna naselja, veliki deo njihovog života i dalje je vezan za lov, ribolov i sakupljanje plodova prirode. Za razliku od drugih amazonskih naroda, Matsesi su vekovima poznati po neobičnim i često šokantnim običajima – od ritualnog kanibalizma do otmica žena iz drugih sela, kako bi obezbedili nastavak svog plemena.
Poreklo i ime plemena
Matsesi sami sebe nazivaju “ljudi” – to je značenje njihove reči Matsés. Međutim, ime Mayoruna, koje se često koristi u Brazilu, potiče iz jezika Kečua i znači “ljudi reke”. Njihova teritorija prostire se između reka Javari i Galvez, gde u teško pristupačnim prašumama žive gotovo izolovano od spoljnog sveta. Prvi značajan kontakt sa ljudima spolja dogodio se tek 1969. godine, kada su misionari iz organizacije SIL uspeli da uđu u njihova sela i uspostave mirne odnose nakon godina sukoba sa peruanskom vladom.
Život i svakodnevica
Iako su se u poslednjim decenijama naselili u stalnijim zajednicama, Matsesi i dalje zavise od prirode. Njihova ishrana bazira se na lovu, posebno na pekarije – divlje svinje koje su im glavni izvor mesa, kao i na ribolovu i skupljanju voća. Osim toga, deo prihoda ostvaruju prodajom koža i mesa na obližnjim pijacama, ali im to nije primarni način preživljavanja. Tradicija, verovanja i običaji prenose se s kolena na koleno, bez pisanih tragova – sve se uči usmenim putem i kroz lično iskustvo.
Brak, porodica i neobični odnosi
Porodična struktura plemena Matses potpuno se razlikuje od zapadnih shvatanja porodice. Poligamija je uobičaj
na ljubavi ili ličnom izboru, već na dogovorima između porodica ili čak na jednostranim odlukama muškaraca. U nekim slučajevima muškarci stupaju u brak sa rođakama, pa čak i sa tetkama, što je u njihovoj kulturi prihvatljivo i ne izaziva osudu zajednice.
Devojke se udaju veoma mlade, često u ranom tinejdžerskom uzrastu, nekada čak i pre navršenih 12 godina. Njihova uloga je jasno određena – brinu o domaćinstvu, odgajaju decu, pripremaju hranu i pomažu muškarcima u svakodnevnim poslovima poput sakupljanja drva ili izrade odeće od prirodnih materijala. Muškarci su lovci, zaštitnici i glavni donositelji odluka, dok su žene u potpunosti podređene njihovoj volji.
Jedna od pripadnica plemena, Violeta, ispričala je da je sa samo 10 godina bila oteta iz svog sela i odvedena u zajednicu Matsesa gde ju je „suprug“ prisilio na brak. U početku je, kako kaže, postojala neka vrsta bliskosti, ali su godine donele nasilje, sumnjičavost i potpunu kontrolu muža nad njenim životom. Žene u plemenu nemaju pravo na više muževa, dok je muškarcima dopušteno da imaju više žena istovremeno, što stvara veliku neravnotežu u odnosima.
Mračna prošlost – kanibalizam kao ritual
Najšokantniji deo istorije plemena Matses vezuje se za njihovu nekadašnju praksu ritualnog kanibalizma. Prema svedočenjima bivših pripadnica i pojedinih antropologa, kada bi neko iz plemena umro, njegovo telo ne bi bilo sahranjeno odmah. Prvo bi bili pojedeni određeni delovi tela, pre svega genitalije i mozak, jer se verovalo da se na taj način prenosi snaga i mudrost preminule osobe na one koji jedu njegovo meso.
Ovaj čin nije bio izraz gladi, već duboko ukorenjen spiritualni ritual. Verovalo se da ako članovi porodice ne pojedu delove tela preminulog, duša umrlog će lutati i donositi nesreću živima. Iako je ova praksa danas napuštena i zamenjena sahranjivanjem, stariji pripadnici plemena i dalje se sećaju tih vremena i pričaju priče o „duhovima onih koje su pojeli“.
Otmice žena – način održavanja plemena
Zbog izolovanosti i ograničenog broja žena u njihovim selima, muškarci plemena Matses često su pribegavali otmicama kako bi pronašli supruge. Ove otmice nisu bile retkost – ratnici su organizovali pohode u udaljena sela, čak i do obala Amazona, gde bi napadali porodice, ubijali muškarce i otimali devojke. Otete žene su retko imale priliku da se vrate svojim porodicama – bile su primorane da se prilagode novoj zajednici i prihvate nove običaje.
Jedna mlada žena iz plemena ispričala je kako je njena baka jedina preživela masakr cele porodice tokom jednog od takvih pohoda i da se nada da će jednog dana pronaći svoje izgubljene rođake. Ove priče i danas kruže u plemenu, ostavljajući trag bola i tuge kod mnogih potomaka otetih žena.
Suočavanje sa savremenim svetom
Danas Matsesi žive u rezervatu uspostavljenom 1998. godine, ali se suočavaju sa brojnim problemima. Ilegalna seča šuma i krivolov ugrožavaju njihovu teritoriju i izvor hrane. Mnogi članovi plemena žele da prošire rezervat kako bi obuhvatili svoja tradicionalna lovišta i zaštitili svoj način života.
Ipak, modernizacija donosi i izazove – mladi Matsesi sve češće odlaze iz sela u potrazi za obrazovanjem i boljim životom, a time se gubi deo kulturnog identiteta plemena. Stari običaji polako nestaju, ali sećanja na mračnu prošlost, rituale kanibalizma i otmice žena ostaju deo njihove istorije koju svet tek sada počinje da razume.
Pleme Matses, iako na prvi pogled deluje surovo i strogo, ima veoma specifičan pogled na ljubavne odnose i partnerstvo koji se potpuno razlikuje od zapadnih shvatanja. Ljubav, kako je mi poznajemo, gotovo da ne postoji u tradicionalnom smislu među pripadnicima ovog naroda. Većina brakova ne zasniva se na emocijama, već na praktičnosti, održanju plemena i dogovorima porodica. Ipak, iza tih pravila kriju se složene priče o nežnosti, žrtvi, ljubomori i ponekad potajnoj ljubavi koja uspeva da iznikne uprkos običajima.
Ljubav kao retka privilegija
U plemenu Matses muškarci su ti koji donose odluke o braku. Poligamija je česta, pa muškarac može imati više žena, dok ženama nije dozvoljeno da imaju više muževa. Većina brakova sklapa se iz potrebe da se poveća broj članova porodice, ojača zajednica ili održe određeni društveni odnosi. Mlade devojke često se udaju sa 10 ili 12 godina, a njihov muž je uglavnom stariji ratnik ili lovac. U tim okolnostima ljubav se retko razvija spontano, već nastaje kao posledica zajedničkog života.
Neke žene su svedočile da su vremenom počele da osećaju nežnost prema svojim muževima, naročito ako su oni pokazivali brigu i zaštitu. Međutim, ljubav se u ovom plemenu retko javno pokazuje. Nema zagrljaja, poljubaca ili reči nežnosti, jer se smatra da su takve stvari nepotrebne i da „slabe muškarca“.
Ljubomora i sukobi među suprugama
Poligamija često donosi rivalstvo među suprugama. U jednom domaćinstvu može živeti dve, tri ili čak četiri žene sa jednim muškarcem. Iako se očekuje da među njima vlada harmonija, sukobi su česti. Ljubomora je posebno izražena kada muž favorizuje jednu suprugu ili kada neka od njih rodi sina, što se smatra velikim blagoslovom. Iako je ljubav prema mužu retka, žene se bore za njegovu pažnju jer od nje zavisi njihov položaj u zajednici.
Postoje i priče o zabranjenim ljubavima – retkim trenucima kada žena razvije osećanja prema drugom muškarcu, što je u plemenu strogo zabranjeno i kažnjava se čak i nasiljem. Žene koje pokušaju da pobegnu sa nekim koga vole često se vraćaju uz velike posledice ili zauvek nestanu u džungli.
Ljubav među mladima – nova nada
Iako stari običaji i dalje vladaju, u poslednjim decenijama, naročito nakon kontakta sa spoljnim svetom, mladi Matsesi počinju da razvijaju drugačiji pogled na ljubavne odnose. Oni sve češće žele da biraju partnere iz ljubavi, a ne samo iz tradicije. Neki mladi parovi tajno se sastaju i provode vreme zajedno pre nego što porodice odluče o njihovoj sudbini. Ovo je i dalje retkost, ali pokazuje da ljubav, čak i u ovako zatvorenoj i surovoj zajednici, pronalazi svoj put.
U nekoliko sela plemena Matses zabeleženi su i prvi brakovi sklopljeni iz obostrane privrženosti i naklonosti, što je izazvalo veliko čuđenje među starijima. Ove priče šire nadu među devojkama koje sanjaju o drugačijem životu – onom u kome će moći da vole slobodno, bez straha od pravila i prisile.Zabranjene ljubavi u plemenu Matses predstavljaju temu o kojoj se retko govori, jer je ljubavni život strogo kontrolisan tradicijom i pravilima zajednice. Ipak, čak i u tako zatvorenom društvu, ljudska potreba za nežnošću i pravom ljubavlju ponekad uspeva da probije zidove nametnutih običaja. Ove priče, iako skrivene od očiju starijih, prenose se tiho među ženama i mladima koji se nadaju da će jednog dana moći slobodno da biraju svoje partnere.
Tajne veze u srcu džungle
Žene koje su prisilno dovedene iz drugih sela ili otete tokom napada često se nikada ne pomire sa svojom sudbinom. Dok žive sa mužem kojeg nisu izabrale, ponekad u srcu nose uspomenu na nekoga koga su volele pre otmice. Neke uspevaju da u tajnosti uspostave kontakt sa drugim muškarcima iz plemena, obično u trenucima kada idu po vodu ili prikupljaju drva za vatru. Takve veze su izuzetno opasne – ukoliko ih muž ili stariji članovi plemena otkriju, kazna može biti surova, uključujući batine, javno poniženje ili čak proterivanje iz sela.
Ljubav koja prkosi pravilima
Postoje i retke priče o mladim muškarcima koji se zaljubljuju u žene koje su već udate za njihove rođake. Takve veze se odvijaju u potpunoj tajnosti, jer bi otkriće moglo dovesti do sukoba među porodicama, pa čak i krvne osvete. Ipak, snažna osećanja ponekad nadvladaju strah od posledica. Ljubavnici tada planiraju bekstva duboko u džunglu, nadajući se da će pronaći novo mesto za život daleko od plemena. Nažalost, većina tih bekstava završava tragično – pleme ih pronalazi, a žena se obično vraća mužu pod prinudom.
Ženska solidarnost i skriveni snovi
Iako žene u plemenu Matses retko otvoreno govore o ljubavi, one među sobom dele svoje tajne i skrivene želje. Postoje priče koje se prenose od starijih žena ka mlađima, o zabranjenim ljubavima koje su nekada uspele da prežive uprkos pravilima. Te legende bude nadu među devojkama da jednog dana neće morati da prihvate brak koji im je nametnut, već da će pronaći pravog partnera iz ljubavi.
Susret sa spoljnim svetom – nova prilika za ljubav
Kako pleme Matses poslednjih decenija ima sve više kontakta sa ljudima izvan njihove zajednice, pojedine žene prvi put vide da je moguće da ljubav bude slobodan izbor. Mladi iz plemena počinju da maštaju o životu bez nametnutih brakova, a pojedini su čak pokušali da pobegnu kako bi pronašli osobu koju vole. Iako je put do takve slobode dug i opasan, ljubav se, čak i u ovom surovom okruženju, pokazuje kao sila jača od tradicije.
About The Author
